Просветни гласник

КЛЛСИЦИЗАМ ИДИ РЕАЛИЗАМ

107

реду и због кратког времева, у коме се све студије чипе. Неумесно би било тражнти да се поништи и избацп пастава из модерних језика, те ла за то та судба мора пасти у толико нре на — класичке језике. До душе се иаводи, како не треба бити тако немилостив према класичким језицима, што они дају врло добар основ, да се проникне у дух ма вога модерног језика, и што они имају значаја за научну терминологију. Али је ово обоје заблуда. Еласички језици за ово обоје пису сошИНо 81пе сцха поп. Кад бп примили да се тек на студији класичких језика може дубоко и потпуно проникнути у енглески, пемачки или други који модерни језик опда се не би хтели освртати ва позпати Факат, да се н без икаквог звања шасичких језика могу исто тако научити поменутп језици да изгледа да су то матерњи језици опоме, који их говори. Сврх свега, толико несамосталаости, која би им се према томе припвсивала, не би ниједап фплолог номепутихјезика допустио. Исто је тако а с терминологијои и њеном зависпошћу од класичкихјезика. Научна терминологија нити је потпуно састављена из грчког и латннског језика, нити се она тек учењем тчх језика савлађује. Узмите ма коју научну грану, па била то ботаника, зоологија, минералогија, хемија, медецина ит.д. и ту ћете поред грчких и латинских речи ц имена, наћи још толико исто неологизама и скованих речи, које имају са сввм свој локални, везани смисао без икаква обзпра на класичке језике. Шта више може се рећи да и нема чистих грчких речн, кећ им је само корен узет. Сами називи појединих паука такви су: исихологија, геологија, филологија, ипеуматика, биологија и т. д. Коме би могло помоћи зпање грчког језика, да из речч исихологија дефинише предмет и задатак те науке ? Или би ваљда за геологију требало рећи — оаис земље или само ваука о земљи а за Филологију — наука о нријатељству или ваклоностима') ? Иа у самој медецини, хемији, Фармацији, огромна већина термина има измењен и локализован значај. За саму медецинску терминологију није ни у ') А. Вајп, Еггјећ, а1ћ \У1з8впсћа{1 ^ејргј^г. 18-^0 391. сИе РћИо1о^1е во11 сНе ЛУЈбвепвсћаМ с1ег РгеипЈвсћаИ одег с!ег Кеј^ип^еп веЈп.

колпко поможено тим, што ће се знатп, шта од прилике значи нека реч. Термин треба запамтити п паучпти, и он може бити иска зан, ако хоћете и на аранском језику, као год и на грчком п латинском : ту се има посла са свршеиим Фактом, и како ту може човек ва основу свога знања из класичких језика погодити неки термин док га не научи. Тај је случај не само с медецинском терминоло гијом, већ и са сваком, на била она не на каквом сграном језпку већ баш и на матерњем. Помаже лн ботапичару, на прилику, колико матерњи језик, ако он не зна пре њега утврђене термнне за поједине ботапичке иредмете ? — Нп у к.олпко; он мора исто тако да научп ностављене и пре њега усвојене термине као да су и на ма ком страпом језику; што ће их пак разуметп, јер су на његбвом језику, то му ни мало не смета, да пх исто тако заборави, као и да су на хпнеском, само ако пх чешће не употребљава. Особита се важност нридаје класичким језицима због њихових претензија: да се тек иомоћу њих добро може изучити п сам матерњи језик, и да они израђују и улепшавају стил на матерњем језику. Нипгга није неоправданије него ово. И у ирактици се матерн 3 и језик свуд учи, пре свију, а и његов значај видели смо, изискује, да се из гимиазија изнесе добро знање тога језика. Матерњи језик има своја правила, своје особине, свој дух — и то ваља нарочитим студијама уиознати пезависно и пре сваке студије каквог другог језика. Класички језици ту ништа не помажу а још ман-е, где никакве генетичке везе немају с матерњим Језиком, као на нрилику, с вашим. Где год им је граматика друкчија, закони Језични друкчији — ту нема смпсла тражити од њпх утицај. Класичке студије по себи неће интересовати човека: тешко прево^ење, огромно напрезање које одбија човека, не могу ни у колико бити нример за издржљивост и заинтересованост ни у коме језику, па ни у матерњем. Заузимајући све време за "е, и ексилоатишућп сву пластичну духовну снагу не само да неће будити вољу за учење матерњег језика, већ ће овоме бити од нарочите шгете, Исто је тако, и са стилом. Пре свега стил је вештина, која најпре зависи од талента. Лепа је особина јасност у исказивању мисли, али она зависи једино од те14 *