Просветни гласник

СТЕНЕНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ 1 1 1

Вредност корена не мепа се, кад се и изложитељ коренов и изложитељ радикандов аомноже или иоделе истим бројем. Из тога се види, да изложитељ коренов и изложитељ радикандов стоје у одионмју, којн је сдичан са одношајем између бројитеља и именитеља код разлоцка. Нааомена. Миоже1БОм оба издожигеља иотим бројем ноотизава се могућноот, да се кирени могу довести на једнаке изложитеље, То се постиже на исги начин, на који и довођење на заједиич. имеиител. код [»аздомака. Тако н. нр. ако су дани корени : ]/пГ, 1/Г за издожитеље тих корена 2, 3 и 4 био би најмаљи заједи, садршитељ 12, па тада нмамо: 12 12 12 V а 18 , |/а- 4 , |/а в . Примери : |/а = |/а*~ = ]/?"= Ј/а 1 " = .... Ј/а^а 2 ; {^аТ= (Ј//) 10 = 4; • 12 шпР !п 1/25 3 = 5 3 ; Кл"1>* 0 = а = 1/а* .

7) ШИРИ СМИСАО СТЕПЕМОВАЊА И К;ОРЕНОВАИ>А

Разломљени изложитељи 11.

II [/~С

Да је овај образад добар, можемо се уверити нробом кореновања :

, Ш (.")*

шп п , а = а

Отуда имамо цравило : стеисн се коренује, кад се његов кореи стеиенује разломком изложитеља.

\/ а ш = ]/ а Овај се обризац добија, кад се у изразу Ј/^ш-оба изложитеља иоделе истим бројем т:

Н 111 _ к

|/Г

Отуда иравило : стеиен се коренује, кад се његов кореи коренује разломком изложитеља .