Просветни гласник

И ВАСПИТАЊА

требала бп сваког толнко да спреми, да може или са вештином којом или са занатом или ма чим што нпје наука у строгом смислу ове речи, да зарадп леба ма где у свету." Књажевачки : „Да се заведе при прва два, а н у целој нижој гимназији, п то у прва два, или три обавезно учење кориснпх заната, колегијум мисли да би било врло корисно из више разлога. Један од тих разлога је, што у нас и онако нема ни једног завода за занате, а нема ни изгледа, да ће се такви заводи, који су у осталом врло потребни, моћи скоро засебно подићи и то на више места. Други Је што би се тиме у опште умањила антипатија школске омладине ирема занатима, јер би се, кад се они проведу кроз школе и да им се така важност и част, та омладина с њима нехотично опријатељила, и они, који не би били у стању, или не би хтели даље науке учити, одавали би се више на тај производни начин живота, докле су се до сад од њега клонили п одавали се већином на непроизводне радове. Трећи разлог : Факат је, да младићи који су учили по 2 — 3 или 4 разр. средњих школа, не одлазе на занате и за то, што морају по неку годину бити код свога мајстора прави покућари, што се с њима не може да сложи. На овај начин бн се то избегло, јер такав младић внше би мајстору вредио у радиоиици, него као покућар, а мал те не би могао одмах имати и по нешто плате. Четврти разлог је: што би они, који остављајући науке у II, III или IV разреду гимназија ностају рђави учитељи или општински писари и пискарала, постајали добри и корисни мајстори. Пети је разлог: што би на тај начин у иижим гимназијама бивало увек више ученика, јер би се у њих шиљала и она деца, којој су родитељи 'или старатељи већ наменили занатски живот. — 0стале користи, које би од образованнјег занатлијског реда биле, лако је увпдети." Па шта видимо из свега овога ? Видимо, да су у начелу готово сви за занате, само се размимоилазе у томе, где и како да се заведу. Једнп веле, да би гимназија требала да остане завод за опште образовање, а за занате да се отварају друге школе ; други веле, да не само што не би бнло никакве штете по наставу у опште,

него би ,још било врло добро и корисно. Из тога нак свега можемо извести : да је и наш друштвени живот и централна просветна управа и школа осетила јаку иотребу за занате. А што се овако разноврсно мишљења износе о самоме увођењу њином, то нам каже, што смо и сами нанред већ зналн, а то је: да се они према целој ситуацији историјској и социјално - политичкој данас у нас не развијају по нотреби оздо, из народа, из жпвота самога, већ се желе и траже озго, од целине, од цеитра, од државе. И још нам се чини, судећи по извештајима, да се доста слабо опажа наш општи друштвени и економски положај, и да се нема јасна прегледа о целоме животу народњем, него се већином само са „свога гледишта" казују своја „мњења." У историји социјалнога развића свих народа, ми видимо овајред: Прво једолазила производња, да се вади из земље оно што је за лшвот нужно — земљорадња. Друго, долази, да се те нроизвођевине прерађују и дотерују угодно за човечије потребе ; то су занати, и ту почиње култура у ужем смислу. Треће долази, да се те прерађевине разносе и раснродају по свету ; то је трговина. Међу њима и с њима упоредно иде наука. А државна уирава. и религија одржавају ред и чине, да се ове гране развијају и напредују, или нропадају. На истим тим основима постоји и данас живот свих народа. Производња, прерада, разношење, размена и потрошња; земљорадње, занати, трговина. То су три Фактора живота и опстанка народног, садржина културе човечанске. Држава и религија су просте Фирме, а наука је номоћница. Сваки културни народ мора да има ово : земљорадњу, занате, промет. Но у данашње доба кад су се гвозденим иутовима народи тако зближили и помешали, да цео свет изгледа као једна велика заједница човечанска, по некоме народу може и да Фали који од ова три члана. Енглеској н. пр. ®али први члан. Она ради и живи највнше од она друга два члана, а први већином намирује из осталих зема-ља. За то она не би могла да живи без осталог света. Половнну жита и брашна само што поједе, мора да купи са стране, Да га не куни, значи, половина Енглеза би помрла од глади. Да и ту