Просветни гласник

ДУХ НАОТАВЕ

И ВАСПИТАЊА

129

назију на оне часове, који су по занат корнсни; — по другом мпењу, занатн не само што не би били па уштрб, него још могу бнти и сами добро наставно средство, што промена рада, као што је признато, крепн дух и тело. По овом другом мишљењу за" натн бн могли застунити гнмнастику, и њиии часови могли би бити нрави одмор на корист употребљен, према осталим часовима. Слике из историје појединих заната, слике о користи његовој итд, учинило бп, да се гледа на занате са много више љубави, интереса, а отаџбнна појединих заната и њино путовање давало би пипљиву (!) нримену геограФИЈе, јестаственице, итд. Осим тога гајење заната у школн створпло би поштовање заната у пароду, па тпме иривукло и много више пародног живља на то поље." Крагујевачкп каже: „,..савет мисли да је потребно разабрати и мисао о увођењу запата, и то при новом делокупном уређивању гимназија. Ако се та мисао ирими, савет је мнења, да се занати уче у прва три нижа разреда, јер деца из њих већином наиуштају школу." Ваљевскн : „У овоме питању савет ироФесорски са свим је противан, да се у наше гимназије, ма и ниже разреде, уводе какви год занатски послови. Савет нроФесорски налази да је цељ гимназијама сасвим друга, а не занатлије да спрема; цељ је гимпазијама васнитање и образовање младића без обзира на позиве и задатке, што ће их њени питомци у доцнијем жгвоту имати ; њепа је цељ стварање умова и карактера без обзира на потребе једног или другог реда друштвеног, једне или друге матерпјалне оскудице. Осим тога савету проФесорском је познато, да покушаји оваке врсте нису чињени ни у гимназијама других напреднијих држава па с тога држи, да би оваке покушаје ваљало оставити њима, да нам у томе буду вођи и иример, као што су нам и до сад у другом којечему бивали. А за занатске послове савет проФесорскн држи, да је њима место у садашњим реалчицама ; те школе и онако не чине никаке засебне целине, њихов програм јни онако није удесно заокругљен, ђаци тих школа и онако се ретко на друге које више школе одају, но у том случају имао би се за њих израдити нарочити програм (проПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

грам обичних занатлијских школа) и ђацима из њих не допуштати да без претходног гимназпјског испита у гимназију прелазе." Чачански: „Самим тпм, што су готово сви наставници изјавили : да би наставу у појединим предметима ваљаао проширити и за то су тражили да се број часова у поједкним предметима увећа а уз то и савет изјавио топлу жељу за вештине : Певање, музику и гимнастлку — излази да је немогуће за сад да се занати уводе код нас, јер би ученицн и сувише били оптерећени. Осим тога савет држећи се гледпшта строго класичнога, у коме би правцу ваљало удесити и наставни план за гимназије, мишљења је, да се занати не би могли нпкако заводити у школе, којима би био правац класичке наставе. Поред овога излази и та тешкоћа, што је за занате потребно врло много алата, што су потребни вешти и ваљани мајстори којих бар за сад у окружним варошима нема а најпосле што би државу таки потребни алати и мајстори млого новаца стали а опет не би имало стварне користи. Сумирајући све ово о занатима излази да би корисније било, да се за сад установе чисто занатлијске школе у Београду, Нишу, Крагујевцу а доцније и у Врањи, Пироту и другим местима, у које ће школе ученици по свршеној основној школи ићи." Пожаревачки директор не говори ништа. Л.есковачки вели : „Уз оволико научног материјала одређеног за изучавање у прва, 2 разреда гимназије (а и у осталим), учити још упоредо и занате, било би право крпарење, јер се то не би могло постићи, те би било само веће збрке осим ако би се што могло, односно тога, учинити, кад би се — неки ученици, што велим неки, то ће држим бити сваком јасно — упућивали да уче занате у време часова гимнастике. Иначе за то требају праве занатлијске школе, у којима би се поред редовног изучавања заната — имала предавати по неколико часова недељно извесна знања и вештине нарочито занатима потребне." Милановачки : „Ни од какве штете, но само од користи било би, ако би се обавезно завело у 2 нижа разреда реалака и гимназија вежбање у најнужнијим занатима. Не би згорег било, кад би се ово у старијим разредима продужило. Нашашкола 17