Просветни гласник

128

ДУХ НЛСТАВЕ

II НАСПИТАША

дала теодогија у свем јевропском свету и МетаФизпка, изгубио се сваки значај теда и ње1'окога вежбања а „просвештавао" само дух. Шта више, исторпја је забележила гомплу иримера, где се тело још намерно мучпло, бпло „иостом п молптвом", било бојем и мучењем. Тек новији век, кад су овладале више ириродие науке, и кад се медецина јаче развила, почео је опет да повраћа значај телу, и да се поред духовиога развнћа и тело развпја. И деценијама година још може бити проћп ће, док се теду и телесном развићу иоврати лрави значај његов, и док се бар код већпне тело не стане сматрати као материја која ствара или даје силу што се зове дух, и да без те материје и њенога здравља нема нн ове силе ни њенога здравља п њене величпне. До1.ољно је, да данашњп век ради на томе и да ми по томе чисто можемо познати на ком је ступњу који народ, који завод нтд. По томе, колико је он пажње телу поклонио, по развићу тела да меримо развитак духа. Све вештине имају тај задатак да развијају тело. Развијајући тело, развијају и дух. Гпмнастика развнја пајвише чисто телесну сграну, или цело тело. Музика и иевање развијају више сиецијалио неке и неке органе, али у толико више опет стоје ближе осећањима у души. А цртање, радови ручни, краснопис итд. поред обе те користп, чине и прелаз к жнвоту, к нрактичним радовима у култури људској. Правилније би развпо децу оиај, којн би све ове вештине развио код деце до крајњих конзеквенаца, на макар им ненредавао иикаку науку, него онај који би све науке предавао, а ове најФиније ствари, које стоје најближе телу и духу п продиру у најдубљу дубину њину, занемарио сасвнм. Па из тога се може видети важпост коју нмају ове вештине. Обзир нак на наше неразвијено индустриско и техничко развиће даје још огромнију важност. Школа треба да сирема, да се живот развија. И то опа не чини толико наукама, колико вештинама. И кад ми видимо како су оне у пас прво врло слабо заступљене у опште, па кад видимо ц мпшљења наставиичка доста свакојака о њима (да се ннр. цртању смање часови а да буде „обавезан предмет", те да

се боље «учи'): онда не само што можемо видети на ком је ступњу у онште наша школа у том погледу, него и колико ми појимамо данас наш ннзак културни развитак према остадим народима. Јер кад би га јасно впдели, нема сумње да се не би старали да га брзо поправљамо и развијамо И у шкоди, и преко ње у животу. И онда бв и извештаји о успесима и преддози о поправкама њипим гласиди сасвпм друкчије. Сад хајде да видимо шта веле извештаји о занатпма. То је барем ствар оиипљивија и свакоме је познато да су занати нрви услов за жпвот и културни развитак народни, а да у нас још нема никаке науке за занате, него се све још ради у најпримитивнијем облику. У њима се скоро најјаче усредсређују све оне користи које вештине доносе и духу и телу и животу, Јагодински директор вели : „Што севежбања у најнужнијим занатима тиче а у нижим кдасама гимназије савет мисди: да би така вежбања била веоша корисна кад би се остварити могла у свима класама нижих гимназнја и реалака, јер за тако иредузеће треба и стручппх људи в новаца, а мп и за мање ствари оскудевамо. Ако би се на то помишљадо, прва би дужност бида подићи школе за стручне људе у занатима, па онда проширпвати круг рада. Обавезна вежбања у занатима била би корисна ради примене цртања, пр. геометрије и других наука за живот, а по томе и за препорођај успава них запата у свима местима наше огаџбане. Према наведеиоме наставии савет радосно поздравља идсју о нашпм занатима, жедећи јој најбољи успех ® Ужичкиведи: <( Односно увођења заната у ниже разреде гимназија, савет проФесорски двојаког је мишљења: једпи су за то, да би требадо завести иарочите занатлијске шкоде, а други оиет да се сиоје са гимназијама и да нзучавање буде обавезно." Шабачки веди : „Што се тиче питања о занатима, у савету су два маења : но једиоме, заиати се не могу заводити у шкодама, без штете но наставу у опште. (?) при оводиком броју часоваипредмета, осим ако би се могда извести комбинација без уштрба [10 саму наставу, кад би се у месту отворида радиоиица за занате, а приправници њени да додазе из радионице у гим-