Просветни гласник

ДУХ ИАСТАВЕ

И ВАСПИТАЊА

127

само у I. разреду. Гимвастика, која пма задатак да развија тедо, у овоме смислу узета, не може се ни сматрати као вештина, с тога она пма да остане као за свеобавезан нредмет." Крагујевачки : „У вештинама: дртаау, краснопису, певању, музици н гимнастиди оиажа се доста велики наиредак..." Ваљевски : „Осим цртања, краснописа п обичног црквеног невања, друге се вештине у овом заводу и не предају, јер за то учитеља нема. У цртању и краснопису оиажа се знатан напредак, и нема тога ученика, који би у томе послу био запуштен, као што тога у другим предметима има. За часове цртања и красвописа савет мисли да их не треба смањпвати, јер цртање оснм васпитне вредности има и своју особиту вредност, нарочито у изучавању природних наука и техничких послова. За остале пак вештине савет држи да би било крајње време настати да се те вештине у нашим гимназијама одомаће ; наш је народ познат да има талента и воље за оваке вештине, па би с тога било грешно, ако школа не би ове особине и склоности у своју корист могла уиотребити." Чачански : „Цевање, Музика и Гимнастика нису до сад у овоме заводу пи предаванп, с тога проФ. савет и не може о успеху тих предмета говорити. Али ако би се за ове вештине нашло спремнпх наставника, којн би ове предмете с успехом могли предавати, проФесорски савет изјављује жељу најтоплију да се такви учитељи одмах поставе, јер је сасвим јасна ствар да бн ти предмети били ученицима од користи, пошто је до сад успех а и корист из тих предмета свуда довољно осведочен." Пожаревачки: „За цртање, Красноиис и Гимнастику не нримећава се код ученика ове школе особита воља. Узроцн овоме — ово нарочито важи за цртање — јесу: што већина деце због сиромаштине нема увек потребнога прибора, што деца знају да су оцене из тих предмета без икакве вредпости ц што нема никаквих премија, (!) којима би се деца награђивала и тиме живље иодстицала на неговање ових вештина." Књажевачки : „Ма да је у првој годинн тешко оценити колика је воља за цртање — у овом се заводу тек у овој годипи почело иредавати — ииак може се рећи да се за

ту вештину показује прплична, истина нерегулисана воља. Колегијум је мишљења, да би и за тај предмет, који у образовању људском игра знатпу улогу, било веће и свесније воље, кад би се и он систематично провео кроз све разреде основне школе, на који би се начин у средњим заводима и могло оно огпочети па ступњу на којем би требало да се отпочне .. Оцене из цртања (геом.) ваљало бп да важе као и оцене других предмета. За Красноиис воља је обична. Воља за друге вештине непозната је, јер се и не предају-" Милановачки: „Краснопис, гимнастика и цртање предавани су драговољно од наставника ове реалке. Деца су показала увек доста и сувише воље за ове вештине. Нарочито у цртање и гимнастику уложили су велики труд п стрпљење да што више науче. Једва су чекали кад ће доћи часовћ ове две вештине." «1есковачки : За вештипе: Цртање, Краснопис, а нарочито гимнасгику, ученици показују особиту вољу. Часова је довољно за помепуте вештине но добро би бпло за гимнастику додати још један час недељно за (чисто) војено вежбање, те би тако сваки ученик био привикнут — још за рана — војеном вежбању и другим војенпм знањима — баш и онај који неће, ма из когузрока, никада имати прилике обучавати се војеним знањима и телесном војеном вежбању." На првом месту дакле видимо велику разноврсност. Докле једнп веле, успех је веома добар, други веле, скоро никаки. И докле милановачки вели : деца су једва чекала кад ће да дођу часови ових вештина, дотле пожаревачки вели да се не опажа никака воља. Даље, виднмо, да се многе вештпне на много места нису ни предавале. За цртање једнп иредлажу, да постане обавезан предмет а да му се часови смање, а други да не буде обавезан и да је часова довољно. Н на послетку се помену војено вежбање. Можемо ли из свега овог што год извести ? Историја образовања људског казује нам, да још кад никаке науке није било, ове су вештине биле у школи, и често се све васпитање састојало пз њих. То вндимо код старих Грка најбоље. Кад је доцније овла-