Просветни гласник

134

ИЗ ОПШТП ИСТОРИЈВ

вији људи, појурише у главну варош, да овде у мутној води рибу лове. Народна окупштина, којој је душа био трећи сталеж, отпоче сада да ради брзо, снажно и одлучно. И не бавећп ее новчаним питањима, она објави нре свега људска ирава и суверенитет или неограничену моп народа, коме је највиши чивовник био краљ. Свако ропство, све закуине земље, све привилегије појединаца и читавих друштава, сва преимућства племства и духовништва, једном речи : сва средњевековна феудална арава уништена су и укинута. Све ово извршено је знамените ноћи између 8. и 4. Августа. Краљ за љубав мира и реда одобри сва решења, која је скупштина те ноћи донела. Али народ у дивљем пијанству нове слободе прекорачи сваку меру поретка и законитости. Многи људи, које се мрзило, били су јавно на улиди побијенп. „На Фењер", беше обична убиствена вика, кад су кога одвукли и обесили на дирек од Фењера. А што се радило у престоници, на то су се одмах угледали и у ировинцијама. Слобода и једнакост! беше општа лозинка. Како у Паризу, тако и у свима варошима провинцнјским, уреди се војска под именом народна гарда. Оиа ј е носила као знаке револуциј е тробојну кокарду : црвену и алаву, боју вароши Париза, и белу, боју краљевства. Наоружане гомиле прелазиле су кроз села са узвицима : „рат палатама, мир колебама !" пљачкајући замке племића и куће духовника. Херцег Орлеански, рођени краљев стриц, који је краљевску породицу жестоко мрзио, ненрестано је народ нодстрекавао на буну. Овај несрећни, пакосни и покварени човек мислио је, да ће попети сам себе на престо, кад обори оно што ностоји. Он је гомилама поклањао народу новаца само да би га за себе придобио. Како је опасност непрестано расла многи од дворјана побегоше из земље , а међу осталима и гра® Артоа и нринц Конде. Многи нлемићи и

духовници, угледајући се на ове из двора, такође побегоше из земље. Несрећни краљ остаде сам, без зан1тите и савета, у узбурканом мору беснила узбуђенога народа. Па и сама народна скупштина, и ако је већина носланика била одушевљена жељом, да народу даде добар устав, не могаше мир и поредак онет повратнти. Скуиштина је и сама на скоро нокретана струјом простог народа, као што се окреће точак каквог млина од воде, која на њ' нада. 4 Да би краљу одузелп сваку моћ, слободоумни људи у Паризу скројили су план, да га са свим преместе у Париз. Гра® Орлеански и његови помоћници иридружише се овим људима и иокуноваше сву хрму тако, да у Паризу настаде глад. Сад се нусти глас, да су краљ и арисгократе (тако се звала дворска странка) хтелп да направе глад у Паризу. Петог Октобра искупи се пред саветском кућом гомила жена, наоружана сикирама, конљима и сабљама. Рибарке су играле главну улогу, а међу женама могло се видети људи одевених у мушко одело. Гра® Орлеански обдарио их је новцима и ракијом. Гомила нападе на саветску кућу. и узе оружје. По што су се извикали и излармали зачу се : „Ј Версаљ ! у Версаљ" ! Касанин Маљар беше им вођа, и сви одоше у Версаљ, Аафајет. иознати јунак из северо-америчке војне и заповедник народне гарде, заповеди да гарда задржи ову гомилу. Али иародна гарда намора и њега самог, да их води у Версаљ. ч Ми се нећемо борити са гладним женама", викаху они нретећи. Већ беше настала ноћ и киша је лила потоцима, Али то није сметало светини, да отпутује са 20 топова. Већ око подне стигоше жене у Версаљ и са песмом и лупањем у добош уђоше у народну скунштину. Маљар, машући са голом сабљом, са једном женом поред себе,