Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

141

Децембра, у тамницу да краља доведе. Еад иу је прочитао овај закључак : ,Дудвик Капет довешће се око пет сахати пред суд конвента"! одговори краљ : „Капет? то није моје презиме, али је име једнога од мојих предака. Па ипак ово презиме стоји у свези са рђавим поступањем, које ја овде више месеци трпим". Он се попе са кметом у кола и, слушајући разне грдње и претње народа, одвезе се у Тиљерије, где је конвенат своје седнице преместио био. При његовом уласку у салу настаде мртва тишина. Све очи беху на њега управљене. Мирно и покорно, са нотпуним разумевањем своје невиности, изађе краљ пред суд. „Лудвиче", — тако га назва председник Барер, — „вас окривљује шранцуски народ; конвенат хоће да вам суди. Вама ће се прочитати оптужба вашега преступа. Ви сад можете седети". Краљ седе и мирно, без икаква узбуђења, слушаше дугачку онтужбу, у којој је окривљиван за тајни споразум са иеиријатељима Француске, и за сва зла која су услед револуције почињена. Мир и бистрина, са којом је краљ одговорио на сваку тачку оптужбе, задивила је његове непријатеље! По том је опет одведен у тамницу, али је сад био одвојен од својих драгих несрећних другова, своје жене, сестре и свога синчића. По што је краљ отишао у конвенту настаде ужасна ларма. Јакобинци су захтевали, да се одмах изрече пресуда тирану, и да се још исте ноћи изврши, а Жирондисти су доказивали, да се и при обичном нреступу испуњавају све прописане Форме закона. Тако Лудвику беше дозвољено, да изабере себи једнога браниоца. Лудвик изабра славног и наученог правника Тронхета, који се ни једног часка није премишљао, да се прими ове опасне парнице. Осем тога краљу се пснуди да га браии и један његов бивши министар (Малесхербел) који је био даровит човек и зналац права, а ова двојица изабраше за свога помоћника једног веома

даровитог младића (Десеза).. Па ипак краљ овим није добио ништа, осем утехо, да се још може видети и говорити са неколико благородних људи у тренутку, кад му се ни један од његових пријатеља није смео приближити. Децембра 26. краљ је позват у конвенат са својим заступницима. Пре него што-су могли у салу ући морали су неко време у предсобљу чекати. Они су шетали по предсобљу горе, доле. Један посланик, који Је туда шетао, чуо је, да стари министар, а сад адвокат краљев у разговору са својим штићеником вели : „Гоеподару, Ваше Величанство" ! Тада посланик намрштено запита : „Шта вас куражи на то, да овде изговарате речи, којеје конвепат забранио"? „Презирање живота"' !, одговори честити старац. — На послетку пустише их у салу. Адвокати су, а иарочито млади Десезе, бранили тако краља, да би Лудвик био ослобођеи, да Јакобипци одавно нису били' решили, да се он погуби. Дудвик је оиет одведен, а убиствена дрека Јакобинаца разлегала се опет у сали, на свпма вратима, на свима прозорима, са галерије су викали : „Смрт ! Смрт"! Један Јакобинац, један иређашњи месар, захтевао је, да се краљ исече у нарчета и да се по једно парче пошље у сваки департман. Борба партија о начину осуде краљеве иродужавала се неколико дана. Постојећи закон, но коме је оптужени могао бити осуђен на смрт са две трећине гласова, биоје укинут а на место тога узакоњено суђење по већини гласова. На послетку 17. Јануара 1798. год. краљ је већином од нет гласова (366 нротив 361) осуђен на смрт. Његов адвокат беше први који му је ту жалосну вест саопгатио, паднувши му пред ноге и обливен потоцима суза. Али Лудвик остаде присебан и одговори мирно : „Па добро, бар нећу више остати дуго у неизвеспости^ ! После кратког прекида додаде он : «Има вишо од