Просветни гласник
ПЕДАГОШКЕ С Т В А Р И
најудаљенијих предела, иредаје очиглсдно; јер без очигледног предавања учениди не могу створити себи слику пп о удаљеним земљама и земљишним приликама оних предела, који су ваи њихове околине. Међу тим, ако се иод очшледним иредавапем ири уиознавапу околине разуме само то, да ученици сами иосматрају брда, реке, долине и све земљишне особине своје околине, а с друге стране признаје се, да ученици не могу посматрати и све друге земље, које су ван њихове околине, онда се морамо питати : како може учитељ предаватп очигледно и о оним земљама, које његовп ученпци не могу видети ? Јер овде је са свим јасно, да при предавању о земљама, које ученици не могу посматрати, не може бити оне очигледности, какву захтевамо при предавању околине, и онда само по себи взлази: да се у оном првом случају или не може никако радити по принципу очигледности,дакле, да не може бити никакве очигледности, или је та очигледност друкчија од оне! каквом се учител> мора служити при предавању о околини школској. Већ сам онај захтев, да целокупна настава, па и настава у земљопису, мора бити основана на принципу очигледпости, и после велика важност овога принципа за целокупан духовни развптак ученика, коју смо ми признали тиме, што смо казали, да је очигледност један од основних и најважнијих стубова целога учења и знања — већ сам тај Факат показује, да очигледности не само може него и да мора бити и онда, кад се ученицима предаје и о најудаљенијпм земљама, које они никад не могу видети. А кад је тако, и кад кажемо да при предавању о земљама, које ученици не могу иосматрати, не може бити онакве очпгледности, каква влада при упознавању земљпшта, које ученпци могу сами посматрати, онда значи, да има неке разлике између очигледног предавања о околини, и очигледног предавања о земљама, које су ван околине. И сад долазимо на питање: каква је разлика између очигледности првог и другог случаја ? Докле год ученик изучава своју околипу, дотле он посматра само земљиште онако, како је оно у нстини, у природи. Кад му се говори о брегу, брежуљку, речици, потоку, внсоравни, и кад му се хоће да изнесе цела слика школске околине, онда свакад ученик
иосматра и разгледа све те предмете у самој природи ; он дакле добија представу неаосредно, од истинских предмета. Ту ученик добија представу о брду, гледајући и посматрајући само брдо ; упознаје реку, долину, висораван и добија целу слпку о земљпшту своје околине, посматрајући све то у самој нрироди. А због тога, што се овде добија представа неиосредно од истинских предмета, какви су они у природи, ми ћемо назвати ову врсту очигледности непосредна очигледност. У земљонпсу учитељ се, дакле, служи, може и мора служити неиосредном очигледношћу све донде, докле год предаје о земљишту које ученици његови могу посматрати. Али чпм пређе да предаје о брдима, рекама, равницама, долинама, о земљишту, које је ван онога круга школске околине, којп ученици сами могу видети и посматрати, онда више не може бити ни говора о неиосредној очигледности ; јер чим се не може иосматрати истински иредмет о кол«е се иредаје, онда такво иредавање није основано на неиосредној очигледностп. И сад овде мора доћи једна друга врста очигледности. Кад нредајемо ученику о брдима, рекама, равнпцама, долинама и земљишту онпх предела, које он не може у природи посматрати, онда ми узимамо вештачка средства, помоћу којих хоћемо све то да нредставимо да буде ученику јасније. Овде ми, дакле, замењујемо истинске предмете вештачким средствима, иомоћу којих хоћемо све то да представимо да буде ученику јасније. Овде ми, дакле, замењујемо истинске предмете вештачким, те и преко ових вештачких дајемо ученику представу о истинском пр^дмету, те на тај начин он не добија представу као у ирвом случају, неиосредно од истинског иредмета, него иосредно, нреко 'јоних вештачких, које смо ми узели да би представили истински брег, реку, долину и цело земљипгге, За то ћемо ову очигледност назвати посредна очигледност. И тако сад имамо при предавању земљоииса неаосредне и иосредне очигледности. Ирвом се очигледношћу служи учитељ при предавању овога предмета само дотле, докле предаје ученицима својим о земљишту, које они сами могу посматрати, а чим пређе на земљиште, које је ван овога, чим почне, дакле, преда-