Просветни гласник

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

551

вати о земљишту, које ученици не могу у природи посматрати, онда више не може бити непосредне очигледности — онда се мора служити иосредном очигдедношћу. Непосредно очигледно предаје се у окодини шкодској (докле- ученици могу сами посматрати земљиште у самоЈ природи), а посредно о целој осталој земљи. Учнтељ оних школа, које се налазе поред Тимока н у близиои Ртња нредаваће непосредно очигледно о Тимоку, о тимочкој долини, о свима брежуљцима, које ученпци могу видети; а исто тако онај испод Ртња о Ртњу. Међу тим, учитељи оних шкода, којесе налазе око Аваде, Рудника, Мироча, Здатибора, предаваће о овим брдима, као и о целом земљишту своје окодине непосредпо очигдедно, а о Тимоку, Ртњу и свима земљишнпм придикама оних предела, којису ван њихове околане, предаваће иосредном очигдедношћу. Исто овако бива и у осталим наставним предметима. И овде, као и у земљопису има неносредне и посредне очигледпости. Као год у земљопису, тако и у свпма осгадим предметима, има нечега што се предаје неносредном очигдедношћу, и 'нечега, што се може предавати само посредном очигдедиошћу. Ако, па пример, при учењу Зоологије ученици иосматрају ону животпњу о којој им се предаје, и тако је упознаду, онда је то непосредна очигледност; а ако им се не покаже нстинска животиња, него се место тога узме вештачки направљена (модел) иди нацртана, па ученици на томе и но томе упознају ту животињу, онда је то иосредна очигдедност. Исто је тако и у Ботаници, Минерадогнји и другим наставним предметнма. Кад се предаје о врби, буквп, грму, жешљи, бресту, љубичици, коприви, иди другој ма којој биљци, па ученици посматрају све то у самој природи и тако упознају врбу, букву итд., онда је то непосредна очигдедаост ; а. ако ученнци не уче ове биљке овако — посматрајући их у нстини — него им се после тога даду слике, па им се но сднца нредаје, о нда је то посредна очигледност. А кад се предаје о биљкама, животињама нли минерааима, на ученицима се прн томе не показује ни истппски предмет, о коме пм се предаје, нити пак сдика иди модед његов, него се

само говори о свему томе, онда ту нема никакве очпгдедности, и за то ће ученици научити само шупље и празне речи, а неће добити никакве сдике (представе) о самом предмету, нити ће га упознати. По што смо овако у главноме обедежиди шта је неиосредна, а шта иосредна очигледност , и иоказали кад се и докле се при предавању земљописа можемо служити првом врстом очигледности, а кад мора наступити друга, остаје нам сад да још неколико речи кажемо о важности једне и друге очпгледности за наш умни развитак, и да тачније одредимо средства, која нам служе за посредну очигдедност у земљописној настави. Ово нам треба нарочито с тога, да бисмо посде на основу тога могли одредити, кад се и у колико се смемо при предавању Земљописа служити иосредном очигдедношћу и какову очигледност треба извести у земљописној настави. И према самој одредби неиосредне и посредне очигледностн са овим јасно излази, да јо непосредна очигледност не само важнија од посредне, него да је она нрва и најважнија оспова цедога нашег духовнога развитка. Без неиосредне очигледности не може се ни замислити какво развијање и усавршавање духа. Предмете снољњега света и појаве у њему ми нпсмо упознали пн по књпзи ни по сдпци, нити нак по каквим предавањима и речима, него једино на тај начин, што смо од тих предмета и нреко наших. чуда ^обијади утиске, што смо те предмете у исгини нашим чудима прпметиди, дакле неаосредном очигдедношћу. И то је једини иут, којим ми можемо предмете око нас упознати, а у исто време ово је ирви услов и за сазнавање и иојимање и оних аредмета и иојава, које ми не можемо својим чулима ириметити било због њихове удаљености или због тога, што су у оиште за наша чула неириметни. Да смо упозпавади предмете спољњега света, који се око нас налазе, по каквој сдицп или моделу, идп да нам је пеко само речима описивао те предмете, не дајући нам прилике да све то у истинп, у самој природи видимо, онда бисмо ми морали имати са свим друкчију представу о свима тим предметнма и о цедом спољњем (■вету. С таким учењем ми никад не бисмо 20'