Просветни гласник

Н Л У Ч Н А X Р О Н II К А

1 56

упозналп овај свет, н део наш духовни развитак, цело наше мишљење морадо би са свим друкчије бити. Данашњн човек не бн био ово што јесте, да нпје своје знање црнао неиосредно од саиих предмета и појава у природи. Учите дете по слици, модедима и речима, и пустпте га после у нстински свет — оно неће тај свет познати ; јер је учило слнке речи и моделе, а не свет. (Внди други чланак: „Реч и ствар у настави«). Истинитост је овога са свим јасна и без нкаквих доказа. Треба нам да се само опоменемо оне велике разлнке, која постоји између нашег знања о предметпма, којп се око пас налазе н које смо ми у истини посматрали, и нашег знања о онпм предметима, које ми нисмо у истини видели и посматрали, него смо их по књпзи, слицп нли моделу упознали. За што ми боље и тачнпје познајемо грм, врбу, букву, коприву, него смокву, палму, маслиново дрво, и друго биље, које не расте у нашој земљи ? Стотине књига, стотине слика и модела никад нису у стању да нам даду тако јасну представу о таииру, лаву, слону н носорогу, као што ми имамо

о коњу, овци, говечету и другим животињама, које у нашој околипи живе. Исто је тако и са свима осталим предметпма. Оно, што ми у истпни видимо, од чега ми непосредно добијемо утиске и тако створпмо представу о њему — то је за нас не само разумљивије и јасније, него и много трајније у сећању ; ми то дуже памтимо, него оно, што смо ио причању, слици или моделу дознали. Наше је знање најтрајније, иајтемељније и најверније о оним предметима, које смо ми у истини видели и носматрали. II тек иомоКу овоги и овакога знања ми иостанемо сиособни да стварамо слику или иредставу и о оним иредметима, које не можемо неиосредно иоематрати. Без иосматрања истипске жпвотиње, ми никад не бисмо могли добити појам ма о којо.ј животињи. Ко не нознаје добро биљке своје околине, ко незна какваје мачка, нас, буква, грм, врба, и друге биљке и жпвотиње своје околине, тај неће бити способан да створи ни ириближну слику о палми, лаву, тигру и т.јд., па ма му износили стотине слика и модела од свега тога. (Наставиће се)

НАУЧНА ХРОНИКА

Вештачко одбирање. — Дарвин је овековечио свој спомен тиме, што је унео у науку два нова закона: Борбу за оистанак и Природно одбирање. У природи је међу појединим Фелама и бнљака и животиња усиљена утакмица и бој, то за место где живе, то за храну којом се хране. То је борба за опстанак. У тој борби све оео што је јаче, све што је згодније или ма чим одличније, оно надживљује, а остало проиада. То је природно одбирање. Ну кад човек припитоми каку биљку или животињу, па кад им он подешава услове за живот, па кад тако гајећи одабира оно што је боље за његове користи, онда и он врши неко одбирање. Ово одбирање зваће се ЈВештачко (човеково) одбирање. „Доћи ће време, рекао је пре дваестину година Инглез АИгес1 \^а11асе, када земља неће ништа друго из себе ироизводити сем пи

томог Гкултурног) биља и домаћих животиња; када ће вештачким одбирањем са свим бити истиснуто природно одбирање. Тада ће само дубина океана остати као једино место, где ће још нрирода показивати ону снагу, која је кроз толике векове једино њена и била. Природно одбирање дакле иде у прошлост, његова је историја развића органскога света, а будућпост нрипада само вештачком одбирању". Допуштамо да је у историји развића органскога света природно одбирање вршило главну улогу, али значај те улоге опет припада понајвише прошлости, мање сЈдашњости а најмање будућности. Узрок је томе врло прост: уплив човека на природу, унлив који је јаче и одрођеније показивао и показује живот савршенијега створа на живот аижега. У развићу живота свију органских бића виде се два тока, тако противна један дру-