Просветни гласник

158

Н А У Ч Н А

X Р О Н И К А

томе, како ће нанунити своје џепове, — опет је та идеја умесиа и заслужује пажњу. До сада смо се ионашали према нлодовима мора као они, који жању где нису сејади. Ну такав рад ниЈе беа штете по природну економију подводног дарства. Онај кит што пренлива неколико миља простора с отвореним чељустима, ништећи масе ситних животиња којима се он храни, још није онакав грабљивац, као ми. Наше мреже чиие више штете. Рибарске барке, на речним и морским обалама, то су многи китови и свака од њнх дејствује усрдније него икакав кпт. У извесно доба. лађе крупног рпболовства просецају сва мора, тражећи оне Феле што банају икру, или тражећи опе Феле што се селе, и пењу своје мреже,њиним безбројнимјатима. Морска је иидустрија за сад у ирвобитном стању, и потпуно се одликује карактером грабљнвца. У осталом наноредо с тим грабљивим поступцима у ексилоатацији органских продуката морских, почиње сејављати и разумпија система, јављају се иокушаји за обрађивање океана. Ово је почето од неколиких мекушаца (Молуске): најпре је пронађено дно које одговара њихну развићу, за тим су носејане траве којима се оии хране. У извесно доба за тим скупљају се мекушци > т. ј. ради се исто онако, као са поједпним пољем. Ова обрада, ма да у незнатном размеру, опет је по начелу ласкава појава. Мецшег не сумња, да така обрада, ширећи се потпуно у свима односима, како у пространству тако и у разноликости облика воденога царства, доћи ће временом дотле, да ће море постатн за нас рибњак, нун Фела и родова, намењених за наш сто, а све оне ®еле што су раније таманиле ову рибу, биће уништепе. Ми ћемо очистити море од онпх штегних грабљиваца, и напунићемо га корисним облицнма. Ми ћемо узети на се обвезу, да управљамо плодовитошћу риба у обрађеном мору онако, као што сад управљамо плодношћу шенице. Истина, ова нада Француског природњака одликује се неким заносом, али под овнм заносом скрива се једна песумњива истнна, коЈа има са свим практичнн значај, и то: признање онога важнога значаја што га предстакља вештачко одбирање у фитотехници и зоотехници, т. ј. у култури, у развићу, усавршавању

и пзради биљних и животнњских обдика што највише одговарају разним потребама и нуждама човековим* његову народном кућењу, индустрији и т. д. 11о себи се разуме, да за потпуну оцеиу ове улоге вештачког одбирања, није довољно навести впше или мање хпиотетичких навода онога, што ће се можда постићи у будућности, него је потребно знати и каки су резултати добивени дејством његовим. И ову стварну страну предмета нотанко испптује поменути научар. Да поменемо пеколико ових нримера. Инглез Роберт Беквел, спахија у Дпслеју у Инглеској, смислио је како да усаврши овчарство методским одбирањем глава за приплод. Брижљивим одбирањем он је створио нову расу оваца, „дислејску расу». Овце ове расе, при истој тежини тела, пмају више меса а мање костију него н једна друга инглеска раса. За тим је одгајио на овој раси меку и нежну кожу, на онда створио у њој таку снособност к угојености, да се већ прве године почиње овца гојити, а после две године и бокови и леђа препокрију се дебелим слојем сала. Неко време пред стрижу, кад су овце ове расе на пашп, ваља их по неколико пута дневно дизати на ноге; ако се која завали на леђа, пре ће од глади скапати, него што ће се моћи сама на ноге дићи. Овој истој раси оваца Беквел је придао опет брижљнвим одбирањем толику сношљивост влаге, да се оне могу, без икаке штете по оргапнзам свој, слободно напасати по иајбаровитијим дубравама. Иоред свега тога месо је ових оваца тако укусно, да се о њих отимају у Инглеској. 0 вредности ове расе, створене вештачким одбирањем, може се ценити и но томе, што је Беквел добијао по 30.000 дипара за једног нразовитог овна. На сличап је начин створена и у говедима особита раса, прозвана „дургамска раса". Ова раса има месо поређано у паралелопипеде, а костур је као н код поменутих оваца врло слабо развијен. Ераве ове расе дају баснословну коликоћу млека дневно (40 литара). Еао год дислејске овце, тако исто дургамска говеда : и по особитости меса, п по ваљаности млека заузимају прво место у целој Вел. Британији. Један бик ове расе пдаћа се по 25.000 динара.