Просветни гласник

ДУХ ИЛСТАВЕ И ВАСПИТАН.А

1 72

Ето то смо видели из слега. Да погледамо још у неке изкештаје мпнистарских изасланика, који су се упуштали у оншту одену средњешколске наставе наше, те да видимо шта они веле, и колика ће се њина казивања сложити с овим нашим ресудтатом. И напред смо споменули да су они врло кратки и да мало шта имамо у њима наћн, Јвр су или сувише новршни, или се односе на друге, више административне ствари, које с наставом не стоје ни у каквоЈ тесној вези, или се наЈПОсле више тичу васпитне стране, о којој ћемо мн говорити сад одмах после ваставе. Изасланик министарски да присуствује при испитима из Вотанике но средњим школама у Београду (и Учитељској и Вишој ж. школи), вели: „...нашим наставиидима у јестаственици у оиште још много недостаје, нарочито у оној партијн, која би ваљало да је у средњим школами најјаче застуиљена, т.ј. анализи и практичном познавању природних ствари." Други изасланик за исте школе а за језик српски и литературу велн : „Општи резултат мога проматрања у толико је повољан, што се у опште види рада, види одлучног покрета на боље и јасно маниФестовање живота у школама. Већииом изгледа, да су се школе истргле од старннског механичког меморисања (осим Више жеиске школе....), и да су се упутиле неком бољем животу. Али морам вам господине миннстре, и то признати, да је овај очити напредак још у стању хаотичком. Осећа се жива иотреба реФорме, али таке, која би посегла у ствар, у живде и крвоток шкодскога рада, која бп нрецизннје обележила школски задатак и посао, и која би према њему и школску г;њнжевност пребрала и удесила. Тек тада би се ностигла она целина и сугласност различитих раднпка и предмета, коју сада узалуд тражимо и у мањпм и тешње снојеним групама школхке наставе. Даље мн средња школа наша још изгледа мало српска по настави, коју она даје — а међу тпм још мање јевропска и космополитска но начину, којим се она у целини служи..." Изасланик за округ смедеревски, крагујевачкп н крушевачки прегледао је успут и дотичне гимназије, па вели: „Нредавања у нижим разредима сдабо се доводе у свезу с оним знањем, што |

су га дрца добпла у основној школи; предаје се, особито код млађих неопробаних снага, с недовољном самосталношћу, без јасног прегледа, без заокружене целипе. Сав је рад у пздробљеним иитањима или одговорима, врло чесго нејасним, непромишљеним, на које се од сваке руке, свакојако мо;ке одговорити. На испнту н. пр. не задаје се питање, на које би одговор престављао говор или нричу целе једне партпје из науке, пего се пита тако, да ђак одговара са да или не. Што је још горе, пма их и таквих, којп сами нитају, па нестрпељиви да дочекају одговор, сами одговарају; ово тако машинално грегае, да јадници и не виде да греше..." Изасланик за Физику у Београду каже: „У обема овд. нижим гимназијама предаје се Фичика у III разреду, дакле већином правој деци, чиј;1 млађани, јоппе мало обрађени ум тешко појима сухопарне егзактне истине, каке су већином оне, пз којих се састоје фнзички закопи. Са тога овде може бити места само елементарној физпци са чисто очигдедном наставом. Али извођење оваке наставе тражи поглавито двоје: потнуну збирку физичких справа, и уметност наставника да са њима рукује. Међу тим у обема овим школама налазе се физичкп кабинети тек у првом зачетку. И кад би г. г. наставпици били у експериментисању вешти, и за очигледну наставу, или сами заузети, или ва њу прописом упућени, опет би, при оваком стању поменутих збпрака, врло често нринуђепи били, да и најпростије Физичке појаве, место да их истински покажу, речима описују и цртежем престављаЈу. Иосдедице оваквог погрешног, јер неприродног начина предавања елементарне Физике, онажају се јако на испиту у одговорима ученпка; јер деца, не могав да разумеју говор свог наставника о догађајима (?) и предметима, које нису никад, на ни тада, ни чули ни видеди, дохватају шкодску књижицу, н из ње уче лекцпју по лекцију на памет, с много труда а мало разумевања." Изаслапик министарски за математичку групу по истим школама, веди: „Од свију тачака у вашем упутству, на које сте изводели свратити моју пажњу, ја ћу се .мало зауставити на другој ; у којој ви од сваке ц аставе, ла дакле и рачунске, и то с правом