Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

173

тражите, да се знање које оеа даје, „упија у душу као добра духовна храна итд." Да би се овом вашем захтеву потпуно одговорило, да би то јест знање, које рачунска настива деди даје, постала у правом смислу и потпуна њвна својина, треба да су испуаени многи и мпоги усдови, који нису сви у рукама госноде наставника. Тако на пр. између остадога требадо би да се рачунској наставн, ако се хоће да она у истини развија, отвори много шире чоље рада, но што је то до сада бидо, и да се не запоставља ио неким наукама, које истина могу такође и у неколико благотворно утицаги на развој ума човечијег, али ни из далека нису учиниле, нити нак чине, било ма у ком погледу, онаке и онолике услуге као математичне науке. Требало би, даље, мало се више обзирати „на изискивања методнчнодидактичног предавања", и не давати деци нре времена и онаку духовну храну, коју она никако нису у стању сварвти, као што је на пример случај са алгебром у нашим средњим заводима. Еао што вам је познато, алгебра се код нас отпочиње нредавати у четвртом разреду гимназије, дакле децп између 13 и 14 година, о којој се са потпуним иравом може посумњати, да су и рачуницу као што треба савладала. Питам се, да ли је њихов млађани мозак у стању схватити и разумети оне дубоке апстракције, којих је алгебра пуна, дали је он у стању потпуно и савесно пратити све оне спекулације, помоћу којих алгебра своју величанствену зграду из неколико само аксијома

ствара Р И одговарам са најдубљим убеђењем ; не. Па кад се сад на испитима констатује, да су деца истина савладала механизме појединих алгебрајскнх операцлја, али нису потнуно свесна значаја њиног; да раде лако са словима. а не могу даги себи ни другима са свим тачиа рачуеа о томе, на шта су она; да рачунају добро н. пр. са одречним количппама, а нис} им потпуно јасни значај п улога њипа, итд. итд. треба ли се онда чудити, што је на тај начин знање отишло више у ширину, него у дубину, и што захтев сваке истинске наставе, наговештен у тој тачци вашега упуства, није задовољен." „Из&сланик за Кемију каже: „IIрема уиечатку, који сам добио на тим испитима, могу рећи, да је хемијска настава, у онште узев, још на доста ниском стунњу у нашим средњим школама. Узроци су многобројни, који се ту стичу, те је хемијска настава заостала на оној висипи са којом је и отиочета,.." Изасланик за цртање вели: „0 свима горе наведеним заводнма може се рећи једно исто, а то је, да се у њпма не поклања цртању она пажња коју заслужује као васпитно средство, не само за стручно, но и за опште образовање и које му у нуној мери признају народи са напреднпјом насгавом, шпрећи му терен по нижим и средњим школама.« Видимо, дакле да се и њина казивања иотпуно слажу с ресултатима до којих смо ми дошли у овоме испитивању. (Наотавиће ое)

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по А. Б. Грубе-у) (Свршетак)

Наполеон Вонапарта 1 Нааолеон Бонаиарта рођен је15Августа 1769 године, у варошици Ајачио, на италијанекои острову Еојрзици, које је тада припадало Француској. Његов отац био је адвокат, доста сиромашан, али нлемић.

Мати је врло брижљиво васпигавала своју децу (нет синова и три кћери). Намесник корзикански изради младом Бонанарти краљевску дозволу, те га нримише у војну школу у Бријени, где се учио за ОФицнра. Још није имао ни 14 година, а носгао је необично озбиљан, презирао је игре евојих