Просветни гласник

174

другова и тражио је усамљеноет. У рату рођен он се одлучно одаде на учење војних наука, јер на наша су основана војна знања. Победе и госнодареље беху за рана ностали његова страст, и само тада је нристунао нешто ближе својим друговииа, кад је хтео да у маломе води рат, који је замишљао у великом. Зна се како је он своје другове једног иротиву другог дражио, стварао буне против својих наставника и задобијао угледа мсђу својим друговима. Занимљиво је како је он сваки дан бирао но двојицу својих другова, који су били врло ограничени, иа их је умео тако за себе нридобити, да их је могао за што год хоће као своје оруђе унотребити. Поред математичких наука бавио се изучавањем Иеторије старог века. У свима дрским предузећима старога доба иознавао је он своју сопствену снагу, и сваво предузеће које је добро исиало и свака нобеда причињавала му је радост. Отуда су му се нарочито допадали јунаци Плутаркови. На нротив Тацита, кога је називао клеветником Нероновим, мрзио је. Шнартанци су му били углед самоочврслости, оданости јунаштву, и небрбљивости. Њих се држао кад говорн што или диктује и тако се оенособи да са мало речи каже много и то још више, него што је слушаоцима требало да знаду. Већ у четрнаестој години, бепте у њему један сталан, израђен карактер. Један од његових учитеља ириметио је о њему ово : Корзиканац но рођењу и карактеру, али ће днлеко дотерати, ако му нрилике буду повољне. Због свога овога он је раније него осгали нуштен из војне школе и послат у Париз, да тамо доврши учење. Већ носле осам месеци доби он службу као артиљеријски ОФицир у краљевој војсци и одликовао се тачношћу и ревношћу у служби. Кад отпоче револуција он се придружи народној партији и први пут се одликовао

године 1793 при одбрани Тулона, који су Енглези били опсели. Друге годпне постао је ђенерал, а на скоро но том, после нада Робеспијеровог ухапшен, као његов одан присталица. После тога њега пустише, али он осгаде без службе. Годино 1795 иобунише се грађани нротив конвента, којн новери Наполеону да угуши буну. Вонапарта је онравдао поверење конвента, растерао је париске грађане картечем и новратио потпун мир. Ово дело показа, шта се има очекивати од младог ђенерала; јер тада унознадоше они, који га боље познаваху, каква страхота лежи у њему, колико је способан ратник, н како га греба пгго је могуће даље уклонити од главног места. Директори, који су тада стајали на врху земаљске унраве, направише страховит нлан, да свога најмоћнијег ненријатеља на суву, Аустрију. униште. По овом нлану требао је ђенерал Журдан кроз Француску, Моро-а кроз Швабију, млади Бонапарта нреко Италије да иродру у срце Аустрије и да цару диктују мир под зидинама његове нрестонице. Бонанарта" је наименован за ђенерала талијанске војске. 2 Заповедник талијанске војске имао је да се бори са највећнм тегобама, јер његова војска, налазила се у најжалоснијем стању, — без новаца, без одела, без дисциплине и реда, то беше права гомила скитница. Па инак чим се појави млади јунак, ствар се нреиначи. Његов дух оживе духове војника са неодољивом силом. У војсци завлада ред и одушевљење, и на скоро та растројена војска беше потпуно нредана своме вештоме вођи. Оа 35 хиљада људи пређе он нреко Алпа. Да би још боље одушевио војеку изговорио је ове речи: „Војници ! ви сте боси, гладни и голи. Држава наша дужна је да кас нахрани, .одене и обује, но она нема. Ја ћу вас одвести у