Просветни гласник

КАРАКГЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

велике .вароши и државе, па ће се тамо сво покорити вашеш оружју. Ви ћете се тамо напити, најести, оденути и наћи доста блага Сн тако одушевљеном војском, ианаде он аустријског ђенерала Боло-а, који је оседио нод оружјем, и нобеди га. Сардински краљ уплашен тиме одвоји се од аустријског савеза и мољаше за примирије. Примирије се закључи али са скупим жртвама за краља. Бонанарта незадржано пође нанред. Аустријанци су код места Лоди, нреко реке Ада наместили мост и носели га са многим топовима тако, да за час упиште свакога, који би се усудио, да их наиадне. Па ипак Бонапарта се реши да нанада. На његову заповест : „Напред !" три хиљаде гренадира јурнуше са бајонетима на мост, вичући : „Живела република!" Убилачка ватра картеча просгре читаве редове нападача наземљу. Бећ гренадири одстунаху назад. Али три иодзаповедника ( Вертир, Масена и Лане ) пођоше напред, јуришише на мост, освојише топове потукоше аустријсву војску и натераше је да бежи. Оиа нобеда, коју Наполеон Бонапарта задоби (10 Ма.ја 1796) испуни делу Италију страхом и чуђењем. Пре свију похиташе херцези од Парме и Модене, да моле младога јунака за мир. Они добише мир иод условом да илате големе ратне оштете и да издаду скупоцене живописе и друге вештачке израде, које је он послао у Париз, да са таквим ратним добитцима задобије за себе сујетне и љубопитљиве грађане нрестонице. Исто тако и паиа и краљ неапољски молили су за иримирије и скупо су платили док су га добили. Цар Франц, понлашен напретцима Француског оружја у Италији носла тамо хитно ђенерала Вурма са новом војском. И ири свој храбрости овога ђенррала не исиаде му за руком да спречи наиредовање младога ренубликанског ђенерала и његове јуначке војске. Потучон у више битака ђенорал Вурм морао се склонити у

175

тврдињу МантЈ т -у. Овде се бранио као лаФ и негледећи на то, што нема довољно средстава за војску. Да би га избавио носла цар нову војску иод ђенералом Алвинци у Италију. После вишо омањих сукоба бешо главна битка код сола Арколе (18 Новем. 1796 год.). Ово село лежи на једној малој речици (Алпон), која кроз блатну равннцу утиче у речпцу Еч. Мост који је бпо намештен иреко те речице била је посела аустријска артиљерија. Око заузећа моста и села водила се три дана надчовечанека борба и с једне и с друге етране. Читаве колоне наиадача ренубликанаца падале еу од убилачке ватре аустријских војника. Сами ђ нерали ишли су лред својим колоиама и јуришали иа мост, али су били натраг сузбијани. Тада Бонаиарта зграби сам заставу и са узвиком : „Замном !" појури у сред китие танади нанред на мост. Тек што је он стигао на сред моста и забио заставу као знак иобеде, на један пут се појави ново одељење аустријске војске и окрете своје оружје на нападаче. На мосту настаде страховита гужва. Предњи већ одступаху назад вукући са собом силом свога ђенерала иреко мртвих и рањених, који не шћаше никако одстунити. У тој гомили стропошта се он е моста у блато и западе до појаса. Он беше већ опкољен од непријатеља кад гренадарп оназише онасност. Тада се заори општи крик : „Војници, нанред, да избавимо ђенерала!' 1 Они се повратише и као олуја јурнуше на непријатеља, потискоше га преко моста и Бонанарта беше спасен. У исто време иојави се једна колона Француска с бока Аустријанцима и ови одступише потнуно иоражени. Ова тродневна убилачка борба решила је и судбу Манту-е. По што је Вурм исцрпао сва средсгва храбрости и гвоздене издржљивости морао се нредати, не имајући храно, са 20.000 (1797) људи. И тако