Просветни гласник

КАРАКТЕРНН СЛИКЕ

ну, оцколи аустријског војсковођу Маха у Улми, и намора га, да се са 24.000 људн преда (1805.). За тим се брзо крену наиред. Без борбе дојури у Веч, а одатле се крену у Моравску, где се беше сјединила руска и аустријска војска. 06н цара, Франц и Александар, беху код своје војске, даје својим присуством одугаевљавају. Другог Дсцембра 1805 године бегае одсудна битка код Аустерлица (недллеко од Брина), у којој су санезници потпуно побеђени били. Лево руско крило хтеде се спасти преко једне замрзнуте реке, али Наполеон заповеди да се лед ђуладма из топова разбије, те се тако подави вигае хиљада војника. Цар Франц морао је направити мир у Презбургу, по коме је изгубио Горњу Аустрију, Венецију, Тир-Јлску и Швабију. Ове области Наполеон уступи својим савезницима Баденској, Баварској и Виртембергу. Таке је несрећне последице за јадно немачко царство имала „тројецарска битка" , као што је Наполеон у своме нобедоносном извештају назива. Курфиршти баварски и виртембершки назваше се краљеви и прогласише се за независне од немачког цара. Да би задовољио Еемце и мале државе, Наполеон основа рајински савез, којим се гаеснаест немачких кнежева оцеиигае од немачког цара и царства и Наиолеона аризнадоше као свога аротектора. Ва ову његову заштиту они му обећаше иомагати у свима његовим ратовима са 63 000 људи. Тада цар Франц одбаци титулу немачког цара, која више ништа није вредила, и назва се Франц I цар Аустријски (6 Авг. 1806 год.). Тако нестаде хиљадугодишњег немачког царства Од овога доба Нанолеоновој обести не имађаше краја. Он иоклањаше земље и круне, као јевтин еспан, својим сродницима и ђенералила. Фердинанд, краљ неапољски, пустио је у своју земљу енглеску и руску војску. Наполеон са сним лаконски објави : ^Фердингнд је збачен са нрестола", и једна

ИЗ ОТ1ШТЕ ИСТОРИЈЕ Ј 7 9

велика војска, коју је предводпо Масена, д син победа", и Наполеонов брат Јосиф Вонапарта, похита да изврши оно што је цар рекао. Фердинанд иобеже преко мора у Палермо, а Наполеон наименова свога брата ЈосиФа за краља неапољског (30 Марта 1806 год.). Да би осигурао свога брата Лудвика, умео је оапј лукави човек израдити, да га батавска република (Нидерландија) изабере за свога краља, и тако Лудвик постаде краљ Холандски (у Јуну 1806 год.) Мират, пређе кувар, по, том царев шурак, постаде велики херцег Берга и Хлеве итд. 7 Сад је се Наиолсон понашао у Немачкој као неограничени господар над кнежевима и народима. Његова је воља важила као највигаи закон, и ко се год усудио да друкчије мисли, тај је проглашаван за велеиздајника и кажњаван. Један књижар, који је као трговац, растурао књигу ; „Понижење Немачк!:", био Је нредат ратноме суду као велеиздајник и по заповести Наполеоновој стрељан. Док је Немачка била тако понижена, Енглеска је срећно водила тешку борбу, и у битци код Предгорја Трафалгара морски јунак Нелзон, опет је победио и уништио Француску Флоту. За срећу Наполеонову умре велики 11ит, његов неномирљиви противник, и његов местозаступник хтео је да прави мир, само да би се удобрио Енглезима. Али с тога је опет морала страдати Пруска, која је дотле мирно гледала, како се немачко царство распада и како је Аустрија понижена. Благородни краљ Фридрих Виљем III тежио је за тим, да очува мир своме народу. За то лрими, на предлог Наполеонов, Хановер на место уступљенога Ансбаха, Хлеве и Берга. Сад опет Француски цар понуди Хановер Енглезима. Тегако увређеном краљу не оста нигата друго, него да Француској објави рат. Али Пруска 23*