Просветни гласник

180

остаде сада усамљена према надмоћном освајачу, осем што Саксонска иоела у иомоћ 22.000. Већ 10 Октобра 1806 год. беше нредстража нруске војске код Салшелда нанаднута, и у тој борби ногибе и лруски принц Лудвиг Фердинанд. Нанолеонова војска брзим маршем уђе у Тирннгију. Пруси беху нодељени у два табора код Ауерштата и Јене, један под старим херцегом брауншвајгским Фердииандом, а други под кнезом Хохенлоем. ГГре него што су н приметили, били су им ненријатељи за леђима, тако да се нису могли ни окренути, да се туку. Битка је била 14 Октобра и код Јене и код Ауерштата и још у ночетку битке херцег брауншвајгски био Је рааен и пао је онесвешћен на земљу. Узалуд се и сам краљ, на чак и краљица, учествовали у битци ; узалуд је краљев брат, принц Виљем, нападао на ново са коњицом, — Прусн су морали одстунити. Овог несрећног дана краљ је изгубио нреко 50.000 људи. Пустош ц забуна беху беснримерни. Принц Хохснлое морао је бежати, али беше онкољен и са 17.000 људи заробљен. Са срамном плашљивошћу команданти тврдиња Ерфурта, Магдебурга, Штетина и Кистрина нредадоше се Фра. цузима. Само команданат Грауденца остаде ностојан. Кад га ненрлј агељи пуђаху да се преда са подругљмвим речима: ,,Више нема нруског краља !," одговори он : в на леио, онда сам ја краљ од Грауденца, и ја ћу умети себе бранити!" Већ трећег днна после битке куроиршт саксонски одвоји се од својих несрећннх другова. Он пређе у рајински савез и Нанолеон га награди тиме, што га прогласи за краља. Али жалосна беше судба херцега брауншвајгског, војсковође код Ауерштата. Тешко рањен нобеже он у црестоницу и одавде отправи посланство Нанолеону да га моли за милост. Још љутит цар одговори : „Ја не познајем никаквог херцега брауншвајгског, само знам једног пруског ђене-

рала, који се тако зове". Онако белестан и лишен вида седи старац нобеже у Алтопу, где умре у нрогонству. 8 Гастурена нруска војска састави се пза Одре (реке) са руском војском, коЈа Је у номоћ била дошла. Два дана једно за другим (7 и 8 Фебр. 1807 год.) трајала је очајна борба код Ајлау, у којој су Нруеи своју стару ратничку славу опет посведочили. Обе војске мислиле су да су победиле и обе се повукоше натраг. Наполеон је послао позив на иољаке, да устану нротиву својих старих угњетача и обећа им обновити старо пољско краљевство. Народ се радосно подиже на њега! позив. Четрнаестог Јуна 1807 год., баш на дан битке код Маренга, отворена је борба код Фридланда, у којој је Наиолеон одржао сјајну нобеду над савизницима Прусима и Гуеима. Дар Александар, видећн се у невољи замоли за мир. Наполеон пристаде и састаде се са руским царем и нруским краљем на реци Њемну, да се лично договоре. Нреговорн су воћени у Тилзиту. По овоме мнру Пруска је изгубила земље међу рекама Елбом и Гајном, а осем тога земље у Пољској и варош Данциг, која беше проглашена за слободну варош. Од земаља у Пољској направљено је велико херцегство варшавско, коЈе је припало саксонском краљу. Један део пруских земаља у Пољској доби ГусиЈа. Од земаља међу Гајном и Елбом, (Хановера, Врауншвајга и Хесен — Касела) Наполеон створи ново краљевство Вестфалију, за свога најмлађог брата Јеронима. Пруска беше сада потнуно потиснута. Али и ако сила на земљи може много, опет не може уништити дух и снагу народну. Краљ Фридрих III ослањаЈући се на верност свога народа, и потпомогнут од пријатеља отаџбине, нредузе да из^рши темељне