Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

181

ноиравке у држави и у војсци. Он узе за министра благородног и чеетитог Штајна, који је био прави народни нријатељ. Овај се човек дати тешкога иосла да сругаи све старо што не ваља и да на место тога уведе ново и оно што је боље. Племићска права, да само опи могу имати земље, уиигати и нареди да сељади и грађани могу имати добара. Кулук је укинут. Оељаци беху елободни и ошптине су могле бирати себи онштинске власти. Варошке онштине такође.су нреуређене и добиле су нека нрава. Војсгса је са сиим иреуређена. Грађани су такође могли у војсци добијати ОФицирске чинове. Сваки је подизат по личној заслузи. Одело у војсци промењено је, а батине укннуте. Војник није био више само слуга већ и грађанин, и није ее борио као пре под морање, већ с љубављу и с вољом. Народ брзо увиде, где му шта не дсстаје. У Кенигзбергу у Пруској ^атриоте образоваше еавез за јачање отачаетвољубља. Тај еавез нод именом ; ,савез добродетељи", брзо ее рашири по целој земљи. Чеетити министар Штајин био је дугаа свих оввх иослова. Али чим је Наиолеон о овоме сазнао, морао је он не еамо бити отнугатен, већ је морао и из Немачке бежати, ио што га је цар огласио, као „бунтовника". Но Наиолеону то ништа није иомогло. Штајнов местозаступник прод) г жио је његов рад још енергичније и умео је заваравати Французе, да му не сметају. Народно оеећање у Немачкој будило се све више и више а туђе господарство било је народу из дана у дан све несносније. 9 Међу тим године 1808 Наполеон је силом и лукавством оборио краљевску породицу из нлемена бурбонског и за шпанског краља довео свога брата Јоси®а. Али гапански народ подиже се противу туђе војске и отпоче борбу на живот и смрт. Наполеон је тада први пут, после толиких сјајних

нобеда, видео гата је то народна снага. Он ее еам крену у Шпанију, не би ли ствар иоправио. Бага у ово време аустријски цар Франц наоружао се противу њега, јер је увидео да овај освајач има иамеру, да унигати целу аустријску царевину. Али Аустрија намисли, да спречи Наиолеонове планове, а то бете и нужно и часно. Одугаевљен нримером Шпаније, где се сва Наиолеонова ратна вегатина разбија-ше о чврстину народне верности, цар Франц :,озва народ на борбу. И на скоро (1809) етајало је нод оружјем 400.000 људи. Херцхерцег Карло иосла прокламацију целом немачком народу, у којој је казао и ово : „Шш се боримо да Немачкој иовратимо опет независност и народну част. Нагаа етвар је сглар Немачке. И сам Немац, који себе заборавља, неиријатељ је нага !" Још и многи други позиви захорише се као грмљава међу немачким племенима : „Немци, пробудите се из самртнога сна срама! иначе вагае ће име постати поруга стол ^ћима ?" Али Наиолеон заповеди кнежевима рајинског савеза, да са војеком иду противу Аустрије. И сам Наполеон иохита из Шнаније, и како Пруска беше јога застрагаена и неопорављена, опет потуче аустријску војску. У тријумфу уђе он у Беч (10 Маја 1809) и заузе престоницу Шенбрун. Али херцхерцег Карло крену се из Чегаке са 76.000 људи, да Беч ослободи. Наполеон му иохита у сретање. На сам дан Тројица код села Асиерна и Еслингена дође међу обе војске до битке, која је трајала два дана. 06е стране бориле су се са жестоким огорчењем, сваки обичан војник био је прави јунак, а војсковоће су се надметале са нростим војницима у личној храбрости. Наполеонова коњица нападе на аустријску пегаадију, која је чврсто стајала као стена, и повика: «Доле оружје!" Аустријанци гордо и храбро одговорише : „Узмите га !" Видело ее да Наполеон није непобедљив.