Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

215

пред. учитељем понавља те овај ноправи, и тако се занамти. Међу тим нема никакога раздога, за што се не би ова метода комбиновала са другима, и то тако, да учитељ најнре иотпуно објасни једно место, на да ученицима остави, да они сутра дан то на цамет кажу, при чему би им се могло дозволити, ако би нужно било, и ако би што год заборавили, да употребе речник. Од задате лекције могао би се један део на овај начин обрадити, а онај други део оставити да га ученици израде по старој методи. Без сумње, метода нретходног објашњавања најподеснија је за научна предавања, на пример за Геометрију ; али баш и за оне лекције, где је главна ствар намћење речи, она није никако за одбацивање. За сада ја остављам сва она питања на страну, која се тичу граматичке стране у језичној настави, и ограничавам се само на оне случајеве, где је главна ствар чисто ређање речи на реч — чисто памћење речи. У једном интересантном нредавању о језичној настави, које је држао г. Александер Ј. ЕШз, ја налазим, да он велику важност нолаже на статистичке нодатке, из којих би се могло оценити које речи долазе чешће, а које ређе. Господин ЕШз доказује, како бн према чешћој и ређој употреби појединих речи требало да се и ред одређуј е, по коме ће се ове речи у веџбања узимати. Господин Баук! БазтНћ ировео је овај план како у иогледу енглеског тако и у немачком језику. За ово је нотребно да се најнре статистички дозна која се реч употребљује ређе, а која чеш^е, и каква је размера у овоме иогледу између иојединих речи. Потпуним извођењем овога принцииа обухватиле би се не само речи него и врсте говора. Ја сматрам, да се овај принцин може и ван језика много даље нроширити. Врло би корисно и драгоцено било, кад бисмо ми могли од прилике оценити у колико се свако

знање, што га течемо, чешће или ређе корисно, — примењује; јер према томе бисмо после могли удесити и сама предавања,. како ће увек оно што се у важнијим приликама и чешће примењује, имати првенство. Помоћу гакога критеријума потврдила би се велика важлост експерименталних наука, као што су Физика и Хемија, и иоказала би се незнатнија, али ипак још врло велика важност Вотанике и Мин.зралогије, као и мањи значај многих иредмета, који у нашем васпитању сада много предњаче свима оним нрвпм, важнијим предмегима. У погледу језика овај принцин се мора у неколико ограничити. Премда у једном језику не долази тако често једн), р;ч као нзка друга, ипак оне обадве могу бити у главноме нодједнако важне. 0 тога тешко да има какве велике користи, због које би бнло вредно да се у овоме погледу тако на ситно нраве разлике; довољно ће бити да се неколико главних разлика повуче, при чему ће се почињати са најважнијим речима, па за њима узимати оне, које се употребљују у најобичнијем говору, а оставити најпосле оне, којима се означују ређа техничка и апстрактна имена или називи. У осталом, и сама та околност, што се једне речи употребљују ређе, а друге чешће, има јаког унлива н по себи, без икаквог удешавања. Нама није потребно никако вештачко удешавање, па да се могу речи, које се често понављају, узети у прве стадије при учењујезика. Намаје нужно само да не узимамо за неко време оне речи, које су незначајније или се ређе уиотребљују. Ако се извесна реч раније или доцнпје мора научити, онда може и немати великог значаја она околност, у које ће се време то учинити. У самој природи овога нредмета стоји, да се изношоње речи, које се ређе уиотребљују, пре других, које су обичније у говору, не може тако лако алоунотребити .