Просветни гласник

218

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

завода подмирују (држава, добровољни арилози и завештања, и што богатији ученици ала&ају за своје ■ издржавањс.) Говорећи о ученицпма, који су до тога времена учпли код њега у слепачкој школи, и о резултатима њиховога образовања, ои се овако изражава: „Што се тиче успеха ових 127 слеиих (87 мушких и 40 женских), којп су овде васпптани и образовани, било их је: 12 са свим одличиих, 80 са врло добрим „даром и иапретком" и у науци и у занатима; њих 67 иостигли су и у општој и у стручпој спреми обичан успех, какав се увек од слецога мора очекивати. Само њих 12, који су били или сувише глупи, или су сувише доцкан дошли у школу, постигли су са свим мало. Они су могли да се упогребе само за иајнростије радове, на ир. да окрећу точак на машини, да плету или да преду, и тако ни један ученпк није остао баш без икаава занимања." „ Четворица од иређашњих слеаих ученика сад су веК у слеаачким школама као учитељи аостављени, и то неки у овој школи, а неки на другим местима. (И мој нрви учепик, Јаков Браун, који је ностао врло вешт столар и стругар сад је такође учитељ слепих; он обучава слепе ученике у столарском и стругарском занату и још у неким радовима.) Међу најбољим ученицима био је само један, који није ослепио у ирвом добу детињства, него доцније. У оаште се аоказало да ни мало боље не наиредују они слеаи ученици, који су ослеаили у својој аетој, шестој, или доцније до десете године, него они, који су од рођења слеии, или, што је свеједно, који су у ирвим недељама иосле свог рођења ослеппли. Оним ученицима, којима је остало мало вида, те могу по мало да виде, то је од велике користи за обичан саобраћај, да се ие би на шта сиотакли или о какав иредмет ударили; али за учење у слепачким школама од тога нема никаке користи. Шта више, аолу-слеиој деци оно мало вида што им је остало и гикоди за учење, јер их често расејава и одвлачи им аажњу на друге аредмете "') ') Овде није споменут баш најважнији моменат, због кога олепом може и да шкодн. нарочито при учењу читања, ако има мало вида. Такав слеп, који по мало и иазире, ослања се при

Из овога видимо, да је и Клајн образовање слепих и задатак њихове школе схватио исто онако, као и први засиивалац ове установе, Хај у Паризу. И он сматра, да је задатак слеиачких школа, да слеиим ученипима даду оагите и стручно образовање, које ће им после у животу служити као једно средство, помоћу кога ће бити у стању „да зараде бар један део свога издржавања ." У прво време интелектуална је спрема у Клајновој школи била доста ограничена, бар за оне који нису имали довољно дара. Даровитији и имућнији учили су аоред „елементарног аознавања ствариручних радова, рачуна и музике, још и: иисање и читање, иисмени рачун, географију, историју и „више науке ." Као стручна спрема за његове слепе ученике били су прво разни занати, које смо наиред видели, па онда музика, ина иослетку сирема за учитељски аосао. Према томе, ни овде се Клајнова слепачка школа не разликује ни мало од Хајеве, јер и код Хаја слепи су учили занате као стручиу спрему за доцнпји жпвот, а сем тога бољи и даровитији сиремали су се за учитеље својих слеппх другова. Музику је п он узимао као ј стручну спрему само за оне, који за њу амају доброга дара. Цела, дакле, стручна спрема сленпх и код Клајна и код Хаја била је тројака: механичка (занати разне врсте), интелектуална (спрема за учитеље) и вештачка (музика). Наставна средства, као и метода, којом се Кдајн служио при наставп слепих, сличпа је оно.ј, која је употребљавана и у слеиачкој школп, коју је Хај засновао. Тако за наставу слепих у читању, Клајн је употребљавао од дрвета изрезана слова, која су била приленљена на мале дрвене правоугаоне табличице. На свакој табличицп, испод слова, била је једна опииљива тачка, која је служила као зиак, које је горња а које доња страна слова, и према томе како слово треба да је окренуто при пииању. Слепи су после прстима пипали сваком раду на око и на прсте (нипање и вид), те с тога мање веџба. само аиаање него онај сленац, који ни мало не види, па увек мора да се ослања на пипање. Овај ће други више извеџбати своје прсте за прпмећавање опип.ивога, него онај нрви; он ће имати оштрије чуло пипања.