Просветни гласник

28*

СТАЊЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА У КРАЉЕВ1ШИ СРБИЈИ

219

свако поједипо слово, и тако учили азбуку. За сдепе, код којих је шшаље још неизвеџбапо, Клајн препоручује да се уиотребљавају сдова изрезана од дрвета, ади непридепљена на таблпчице, јер овако ће неизвеџбаним ирстима бити лакше, да опипају облик сваког слова. Дал>е, сем ових слова од дрвета, за слепе се могу употребити, вели КлаЈН, и изрезава слова од мало круће хартпје, као што је опа, од које се карте за игру праве, која треба да се прилепе на круту хартију. По што учениди овако упознаду слова, онда им треба дати у руке по више комада од сваког појединог слова, те да могу састављати из слова речи, из ових реченице. Место оваких слова од дрвета и круте хартије доцније се употребљавају и исауачено оиипљиво штампана слова на мало крућој хартији. На овај начини књиге се штампају за слепе, само што се сваки лист, због испудчења, само на једној страни може печатати. За штампање Клајн препоручује у бакру, месингу цли и на самом дрвету изрезана слова, на која се овлажена крута хартија метне, на нритисне озго те да се облик сваког слова добро удуби у хартију, и на тај начин на другој страни изађе свако слово иснупчено и опипљиво. Још се могу правити опипљива слова за едепе и помоћу лепљиве течности (растворена ума у води), којом се дебљим нером

пише на крутој хартији, и пре него што се слова исуше, носпу се прашком од црвенога воска, па онда се над жеравицом исуше, те се стврдну и постапу опипљива за прсте. Прашак од црвеног воска, којим се слова посну, растопи се усдед топлоте, те тако слова добију глатку површину. Овако написана слова читка су и за окатога и за сденога, само је незгода у томе, што се увек мора носипатн оним прашком од црвеног воска пре него што се сдова исуше, и због тога се писање мора више нута прекидати. Иосде, овако могу писати само окати, а слеа се може научити само да чита. За то п Клајн сматра, да ће за употребу слепих бити најпрактичннја тако звана шбодена сдова. У овој је азбуци свако ноједино слово нанрављено од самих танких игличица, које су у дрвету утврђене. Помоћу ових сдова сдепи могу и сами да праве на хартији нспупчена слова, која могу посде и да читају. И овде слени морају најире унознати сва слова па онај начин, као што смо нанред казали : помоћу опипљивих сдова, која су од дрвета иди од круте хартије изрезапа и на маде табдичице приденљена. За ова слова узимају се због простијег облика латинска „лапидар — слова", код којих су све ненотребне црте изостављене или унрошћене, да би слепима било лакше да их разликују. (Насгавиће се)

СТАЊЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА у КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ на крају 1884-85 школске године

На крају 1884-85. школске године било Је у Србији свега тридесет средњих шкода, виших и нижих, и то: Вогословија; Две У читељске школе (у Београду и Нишу); Три више гимназије (у Београду, Крагујевцу и Нишу); Осамнаест нижих гимназија, са по 4 раз.;

Две реалке (у Београду и Ужицу); Три гимназијске реалке, са по два разреда, и Виша женска школа, у Београду. Од ових школа најстарија је, по отварању, крагујевачка гимпазија (1833-34 год.), а најмлађа Учитељска школа у Нишу (188182. година).