Просветни гласник

224

КЈЛСИЦИЗАМ ИЈИ РЕАЛИЗАМ

ирва четпри разреда три старија разреда •

СНЕГА У ПРОЦЕНТУ • 418 12-24 • 71 18-4 4

Односна размера између нпжих п виших разреда била је, у погледу напуштања, као 100 : 150. У 1884-85. рачунској годинп издатоје из државне касе на издржавање гимназија • • ■ • 172.635 61 динар нижих гимназија 312.805 - (ј6 „ Свега • • • 486.4:41-27 динара

Од овог издатка долазило је

СВЕГА ДИИАРА 11РОЦЕНАГА 406.632-85 83-76 19.683-00 4-06 59.125-42 12-18

на илату наставника на благодејанце ■ на остале трошкове Еад у овом ногледу одвојимо гимназије од ннжих гимназша, онда налазимо, да је у гимназнјама издато: СВЕГА ДШ1АРА У 11РОЦЕ11ТУ на нлату наставника 136.185-15 78-88 на благодејанце • • • 10.204-00 5-9 2 на остале трошкове ■ 26.246-46 15-20

(Свршиће се)

ДЛЛСИПИЗАШ ИЛИ РЕАЛИЗАШ?" студија о школокој наставн ири општем образовању (Н а с т а в а к)

Излази дакле јасно, да се класичка лнтература не може употребити ни за морално образовање ни за морално васпитање. Неудесност долази колико од саме природе и садржине, толико и од услова за „нреегзистенцију" класичких језика. Цело дакле пптање о значају класнчке литературе за морално образовање, за „хуманизам", за познавање најсавршенијег идеализма, за усвајање највећих идеала у стварије нитање о класичким језицима. Све нретензије, које кдасицизам чини, јесу само нретензије, да у настави буду заступљенн класички језици. Осим тога у целом томе класицизму ништа више нема. Студије културе, цивилизације, студије свега, што класпцизам иомиње, само су у ствари студије класичких језика; оне немају услова за живот, иити нкад могу ностојати у насгави за онште образовање. Време само прелази ћутке нреко њих — за образовање оне су непотребне. Али је класицизам један принцин онштег образовања. Као такав он нретеидује в на све оне захтеве, који се траже од оиштег образовања. Као онште образовање — он има своје место у школама за опште образовање, и за то се мора водити рачуна о његовим претенсијама, по којима ниједно Фа-

култетско образовање не може бити нотребно без класнчке основе, добивене уз онште образовање из гимназија. Ни мало нису незначајније ове нретензнје. Није овде у питању, да ли класички језицп чине неки утицај на дух или тако што,'већ се овде сустичу обе предње стране, које имају и васпитни и оиште образовни карактер с једном новом страном, по којој се цнл>а и на сам целокунни карактер свега класицизма, који је, по њему, слободно можемо рећи, нотпуио нроФесионалан. Строго узевшн, класички нрииции не бн требало да буде нроФесионалан : застунници класичкога образовања није било довољно. Само за класичку Филологију имају класички језици више значаја. Али за све остале науке, значај класичких језика више је за њихову историју. Математичар, ириродњак, медецинар и техничар могу до душе зажелети, да виде у ориђиналу оцеве или основаче које од својих наука. Ма да и за то могу нзвесно послужити ваљани преводи, којих има у свима важнијим модерним литературама, ипак, ако то не би било довољно, или се ма из кога разлога не би хтео иа то освртати, онда не остаје ништа друго за онога. ко хоће да се нредатаквом послу, него да се претходно посвети студији класичких језика. Ту стојимо ћред истим так-