Просветни гласник

КЛАСИЦИЗАМ

вим Фактом, какав имамо, кад бп ко хтео студосати арапску иди јеврејеку или другу какву иаучпу књижевпост, поради чега би се морало претходио подврћи студији таквих језика. Нпкоме нак не би зато пн на ум пало, да каже, да су и они језици потребип природњаку, медецинару или техничару. као што се то каже за класичке језике. За саму, сваку од поменутих наука, ти језици, као и класички. нису иотребнн. а за студију њихове лнтературе с историјске стране — могу се и \чити оделито. Тај је случај и с осталим наукама. Римско право је један историјски нодатак за исторпју нравнчх појмова и Факата. Ко хоће. да тај податак чита — пека учи и језик па коме је писан. На Факултетпма има не само катедра класичких језика. који би били потребни за историјске иравне иодатке из класичкога света, већ исто тако може бити и катедра за ма којн други језик, словенски, оријенталски, ђермански и др., па којнма би било из нравних наука података, потребппх коме у студијама. За медецину је нотребна анатомлја и Физиологија, и за то су оне обнчпо претходан курс за праву медецинску науку. Свака од њихје н засебна наука, онако исто, као што је и римско право за себе; за сваку од њих потребне су неке још претходније студије из физичких и нриродних наука, онако исто, као што је за рпмско нраво потребио нретходно знање латинског језика — па опет се данас не узима, да је медецина разлог, те да се те две науке (анатомија и Физиологија) студују у гимпазијама у свој својој опширности. То су све, као и право, сгручне студије, и за њих су потребне оиет друге стручне студије, које нм служе као основ. Нема дакле разлога важност класичких језика и потребу њихове егзистенције у гимиазији правдати њиховим односом ирема римском нраву. Хоће ли ко ово, као и класичку Филологију, да студује на Факултету, — нека се на Факултету иретходио ода и студији класичких језика, ако су му за то нотребни. Никако пак то не може бити разлог, да се ти језици унесу у гимнаЗИ ЈУ, да се њчма терете и они, којима неће требати. Овнм редом мисли дошли смо до најслабије стране класицизма, до „Ахилове нете'н. < 1 ( иј > 11] снј п;а. Без сва1;е сумње, класцПРОСВЕТИИ ГЛАОИИК

ИЛИ РЕАЛИЗАМ 22 5

цизам није ни по чему нотребан ни бптан за Факултетске студије. У том погледу, као што смо већ поменули, класицизам имаједино већег односа према Факултетским студијама из класичке Филологије. Узмимо сад, да је у насгаии за опште образовање, у гимназијској настави обраћена парочита пажња на класичке језике. Ми смо још раније поменули, да се у многоме данас цело ово питање свело на питање о егзистенцији класичких језика у настави; према томе не треба никако ни заборавити, да су класичкн језица душа класицизму и да је за само класичко образовање преко нотребно, да та језиковна настава буде што обилнија. Прн иснитивању односа, који има класпчка настава нрема Факултетским студијама, наишлп смо на то, да су, према номенутом, баш класички језици неносредни супстрат Факултетскпх студија. Не гледајући на наше доказивање, да то ннје у ствари, и да класичке студије не треба да то буду, можемо узети овде на око саме те претензије, које чини класицизам. Ако је дакле немогућнс чиппти Факултетске студије без знања класнчкихјезпка, онда јејаспо да су класички језнцп тако важни за наставу у гимназији да је потребно што темељније знање тих језика; несумњиво — онв морају бити центар саме наставе. Каква је пак тада настава у гимназији и какво образовање? Ово је питање веома важпо и веома оправдано. Заступници класичког нравца не би могли ни замислити класичку наставу без филолошких елемената и без граматичких мудричења, уза шта иде и објашњавање Факата и појава из класичке историје и цивилизације, који би били у вези с тим. Несумњиво је дакле, да су језици и све оно, што чини класицизам, управо супстрат филолошких студија, с тога класицизам у гимназијској настави ништа друго и није него — филолошко образовапе. Јасно је дакле и сувише, да смо нуно ирава имали, што смо тврдили, да је класицизам у врло тесној везв само с класичком филологијом. С друге стране, закључак, да је класицизам филолошко образовање, логична је носледица његових претенсија, по којима је он сснов и самнм Факултетским студијамаи по којима јб песумњпва потреба, да класички језици буду што више заступљенп у &астави. У основп класнцизам као један на, 29