Просветни гласник

228

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

сима знања и образовааа, већ се место тога мора бавити оним, чега се грози и сам" 1 ) што врдо лепо карактерише наше мишљење,

да класицизам нити је за гимиизијско образовање, нити такве природе, да може бити наставни принцин....

(Свршиће се)

ПЕДДГОШКЕ СТБАРИ

И8 МЕТОДИКК ЗЕМЉОНИСА [I Ђажност земљоаиспе наставе — Утииај земљоаисне методе на остале наставне иредмете — Непосредна и аосредна очигледност — Паставна средства]

(Наст Кад је већ несумњив Факат, да ми добијамо најверније и најгачније нредставе оних предмета п ситуација, које смо у истнпи посматрали, онда само по себп пзлази, да ће и оно знање, оне представе п појмови, које ми добијамо иосредном очигледношћу (помоћу вештачког представљања предмета и ситуација) бити у толико вернијп и потпунији, у толико сталнији и ближи истини, у колико наставна средства, којима се мп служимо у посредној очигледности, буду сличиија са истинским предметима, који треба да се иредстави и објасни тим наставним средствима. У колико год је једпо наставио средство или вештачко представљање нредмета различније од истинског предмета, који се њпме нредставља, у толико је оно и апстрактније и неразумљивије за ученика, и у толико ће и нредстава, коју учецик добије о истинском предмету преко таког једиог наставног средства, бити слабија, непотпунија и невернија. За то ми и разлпкујемо наставна средства за сваки наставни предмет, и велимо, да су једна боља а друга гора за исту па после према томе она боља узимамо пре оних горих, (ако се обе врсте морају упогребљавати, као што је случај у земљопису). Ове поступиости у употреби наставних средстава мора бити у земљопису исто онако, као што је мора бити и у свима осталим предметима, па чак и при учењу читања. Кад се наставна средства ма за који наставни нредмет употребљују без ове поступности,

') На истом месту.

онда се тиме не само греши противу самог иачела очигледности, пего ту уцраво учеиик учи сама та средства, а никако предмете, који треба да се номоћу тих средстава објасне. Тако, на прпмер, за посредну очиглед ност у Зоологији од свију наставних средстава долазе на ирво место испуњене жпвотиње, па онда модели од животиња, пластичке слике, па за тим колорисане слике, па тек на четврто место слике у једиој боји. ^ Ботаници је исто тако. Осушенебиљке долазе као ирво наставио средство за посредиу очигледност овога предмета, па оида колорисане слике биљака, и тек иа последње место слике биљака у једној боји. И овде нико не може сумњати о томе: да ли ће ученик тачнију и у опште бољу иредставу добити о једиој животињи , која му се испуњена покаже, или ће ту животињу тачпије упознати, ако му се само слика њепа изнесе. Јер за свакога је јасно, да ће у нрвом случају учениково зпање о тој животињи бити много потпуније и верније него у другом. Исто тако ученик ће јаснију представу добити о. некој животињи по колорисаној, него но једаобојној слици. Биљку једћу учеипци ће много потиуније и тачније упознати, ако им се та биљка осушена покаже, иего кад би им се сама њена слика изнела; а по колорисаној слици увек ће упозпати једпу биљку тачније, него кад би им се изнела једнобојна слика те биљке. А за што све ово? Само за то, што је испуњепа животиња сличнија са истинском животињом него модел, а модел слпчпији него колорисана сл"ика, а овака