Просветни гласник

е б Е .1 В ш к Е

239

ткива. Њиме сс можедобити од ирилике 100 нресека за минут; све то од иет хиљадитих дедова једнога милиметра дебљине, и то преседи се стављају сами иа артију, оним редом, како се одсецају. Други инструмеиат је један ембријограф, којим се може нослужити 2е188 - Ођегћаизеповом еветлом комором (сатега 1иск1а) врло

слабог увећања; то је особито корисно за студију и дртаље ембријона и трава, које не треба унећавати нреко мере Овим инструментом може се нацртати у свехлој комори увећање само од три пречиика. Обе ове справе склопио је механичар помен.те лабораторије, А. РШег.

Проеветне Белешке

— Археолошко Друштво у Веограду имало је 30. Јануара о. г. свој треАи годиш)ви скуа. На овоме је скупу друшгвенн председник. г. Мих. Валтровић, проф. Вел. Школе, ирочитао извештај о раду овога друштва за 188 6. г. Свега је чланова пр. г. било 288, међу којчма је било 58 «утемел.ача». и 2 30 „помагача" (ван Србије 5 утемељ. и 15 помагача). Према г. 1 885. у овој, 1 880., бпло је 15 чланова више. Дохотка је било у г. 1 886. Свега 2548 дин. (224 дин. из 1 885. г., 818-50 дпи. од 25 утемељача, 704*604 дин. од 101 помагача и 800 дин. државне помоћи). На штампање друштвенога вСтарииара 8 , који је за сада још једини израз друштвенога рада, утрошено је 168 9 динара. — Управа је стуиила у свезу с академијом знаности и умјетности у Загребу п археолошким друштвом у Оломуцу, а скуп је примио п понуду белгиског археолошког друштва, да се и с љнме ступи у свезу. — За год. 1887. би по нова изабрата досадашња управа, чији председник иа послетку прочита своју врло интересантну и научну расправу о неким питањима из и])еисториске археологнје. Постакнут испигивањима днректора пештанског музеја, Фрање Пулскога, говорник је обратио пажњу на преиоториска оруђа од меди (бакра), у Србији нађена : њих сада у нашем народнои музеју има пет комада, (чегири »убојна чекића" и једна секирица). Доказавши да су н ова, као и друга преисторијска оруђа од меди, старија од бропзаних оруђа, г. Валтровнћ утврђује мисао, у новије доба изнету : да је између првога, наменог и другога, бронзаног периода у повеспици људске културе било н неко средње, бакарно доба. А тек носле бакарног и бронзаног периода настао је гвоздепи период, који траје и данас.

— Врој ученика берлинскога свеучилишга износи у овој школској години 5 3 57 младића. Они су распоређени овако : 794 ученика на богословском, 128 2 на правпичком, 1297 на медицинском и 1 9 84 на философском Факултету. Од целога броја 4092 ученика су из Пруске, а 740 из осталих германских држава. Мз других јевропских држава има у свеучилишту: 98 Руса, 97 Аустријанаца п 70 Швајцараца ; 174 ученика су из других делова света, и то : 148 Америчана, 2 2 Јапанца, 2 Абисинца и 2 Аустралијанца.

— Руско министарство народне просвете одредило је за ову, 1887. годину преко 3,000.000 рубаља (до 7,000.000 динара) на издржавање свих руских университета. — До 1. Јануара ове године било је у петроградском свеучилишту 2627 ученика ; професора, лектора и приватних доцената има сада ово свеучилишге 150.

- Болоњско свеучилиште, по документима који су недавно пронађени, основано је год 1188. Па основу тих докуменага академиски савет болоњскога свеучнлишта одлучио је да прослави университетску седамстогодишњицу 1888. године; на светковину мисле позвати све иностране университете. До скора се мислило да је болоњски университет. много старији и да је основан године 1119., у време, када је дотадашња правничка школа (основао је године 4 25. имперагор Теодосије) била с-астављена с осталим Факултетима.