Просветни гласник

238

НАУЧНА ХРОНИКА

Високим расама прииадају станоиш-ци: Норвешке, Канаде, дивљаци Северне Америке, КаФри у Јужној АФрици, Иатагонци и Полинесци у Јужној Америци. Кафри, Патагонцц и Иолинесци, то су прави џинови према Бушменима и Ескимпма, јер већипа мушкиња ових трију раса често достиже висину близу једнога хвата. У животињском царству протпвностн у узрасту падају у очи још ј.аче. Противиости, што их виђамо код једне исте Феле, не могу се чак ни поредити. Ко ће поредити на прмалога мајмупа из Јужне Америке (на пр. ММаз говаИа), који није већи од веверице, са гломазном Горилом? Или псландског пбаи са грдобним мекленбуршким коњем? Заиста се оваке противности не могу ни поредити с противностима, што их виђамо неђу Патагонцима и Бушменима, међу Норвешцима и Л.апонцима.

Запаљиви гасови желучни. — Свак зна, да обично желудац у свако доба има неку извесну сразмеру различитих гасова, али ннкоме није познато, да тамо могу постати и какви заиаљиви гасовп, готови да плаиу, чим Д°ђУ У ДОДир с пламеном. ВгШзск тесИса1 Јоигпсп од прошле године први п>т је објавио један случај ове врсте, и одмах су за тим многи сарадници његови објавили неколико сличних. Ево једнога између осталих. Реч је о једном човеку од 70 година од прилике, и ево шта он казује: „Има томе пет или шест година, како ме мори љутина и желудац ми р^аво вари; протпв ове недаће унотребљавао сам микстуру 6ге§огу и визмут, и осећао неко ублажавање. Ово је ублажавање трајало неко време, али после годину две, јако ме је мучио надам и напрегнутост после јела и преко ноћ, уз јаке болове у дубини желуца. Није ме толико мучило повраћање ни љутина, колико гасовита подригивања, која неки пута беху тако непријатна задаја, да ми је већ било врло мучно ићи у друштво. На посдетку настуни бод до те мере, да нисам могао сиавати. Има четири или пет месеци томе, када ја једном палих лулу: гас се занали, опали ми бркове, ожеже усне и јако ме уплаши. Дејство је било са свим једнако с оним пуцњем од брзог сагоревања мало барута на ватри. Мој

син седео је поред мене и чптао, па ме је V мах зачуђено иогледао. Он је био два или три секунда сведок истога дела, што се свега поновило пет или шесг пута. Пробао сам све начине живота, али све узалуд. Изгледало би, да се вечером производи велика коликоћа шкодљивога гаса, али ово није онај особити случај, што наступа кад се човек преједе, јер сам ја у главноме само доруч ковавао, а то и ако сам доста јео, није ме никад мучило." Слични случајеви били су објављени оиет у једним лондонским новинама, (ВопЛоп тес1гса1 Ј1есогс1). Посматраи је један случај у коме је и анализа гасова извршена. Нађено је у 100 делова гаса: Угљен-диоксида (С0 2 ) • 26,56 % Водоника (Н) 32,30 „ Барског гаса (СНЈ • • • 0,34 „ Кисеоника (0) 7,36 „ Азота (Ж) 33,41 „ Један лекар видео је једнога болесника који је боловао од диснепсије (не може да вари желудац). Подригивања овога болесника била су врло запаљива, а горела су илавичастим пламеном. Други Је опет лекар видео у једном случају ширења желудца, да из леша, иосле сваког убода, избија миого гаса, који гори јасно плавим пламеном. Бодесник трећега једиог доктора иснуштао језапаљиви гас, који је горео слабом светлошћу, алп је производио неко тихо свирање. Четврти лекар имао је оиет такав случај да је паљењем постао толики пуцањ, те је жену болесникову из сна нробудио. А можда ће биги нешто слично овоме и оно, што се код пас често прича и пева, како му из уста модар пламен лиже. Ови гасови свакојако носгају од оне хра не, што се добро не свари, већ се почпе у желуцу расиадата на своје саставне делове.

Два инструмента за хистологе. — Једиа од последњих свезака часониса „ЗШсИез ј'гот Ше Шо1одгса1 ^абога^огу ој' НорМпз ТЈптегзИу" доноси слике и опис двају нових инструмената, намењених мпкрографијп и хисго-. логији. Први је један микротом, који реже читав ред многих а иравилних пресека од истога