Просветни гласник

. н а у ч н А

га алкохол чинп на храњење. Неки иисци тврде, да је алкохол. чииитељ штедње у организму, други напротив, да алкохол изазива мене ингерцелуларне. По изналасдима Холандеза Форстера , који је ту скоро приказао о томе резултате свога иснитивања Академији наука у Амстердаму, алкохол је упрано један рушитељ; он расипа, а не штеди. Овај је испитивач узео потиуно здраве животиње, и оставио их да гладују 50, 60 часова, па кад се гдад већ почела добро осећати, дао им је известан напитак алкохола. За тим је испитивао, колико је у мокраћи излучено азота. И овде није ништа особито опазио. Али опазио је, да се иза сваког примања алкохола, носле два три часа, осетно увећавало лучење фосфорне киселине. Дакле алкохол је изазвао претерано лу" чење једне ствари, која собом чини важан део тела животињског (ове киселипе има: у костима, у зубима, у живцима, у епидермису). Што иак ово дејство све до сад није онажено, узрок је то, што су ионајвише до сад испптивачи скретали нажњу своју испаравању угљен-диоксида, и лучењу урета а остало су занемарили.

Људски узраст. — У носледње време воде се у свнма јевронским државама скупштинске нреппрке о склопу и умножавању војске. Ове су нрепнрке опет пзазвале у неким учевим друнггвима, нонајвише медецинским и антрополошким, научна посматрања и резултате о човечјем узрасту и склону тела, резултате пуне занимљивости. Није било давно, кад се приказао у Паризу аустраски џин, момак од својих 20 година, а висок 2 метра и 67 сантиметара (а то је 7 стона и 9 иалаца). Син је сељака Фрање Винкелмелера. Овај је момак ириказиван нублнци као чудо. Његова појава изазвала је у журналистици жпв разговор о човечјем узрасту у опште, а тако и о његову упливу на умно и телесно развиће људп. Да ли се рад људски дегенерује (израђа се), или не? Да ли нису били људи у предисториско доба и одмах у почетку историскога виши растом и јачи телом, него ли што су били у позпија историска времена и данас? Да ли је било ма кад народа од самих кеиеца

хроника 237

(нуФлака)и обрнуто од самих џинова? Какви узроцп пеиосредно утичу на раст људскч и на његово развиће у доба детињства? У ми* нулом столећу важило је мњење, на далеко раширено, као да су у стара времепа народи билн од самнх џинова. Већ у доба Тројанских ратова Омир се жалио на мали раст ондашњих грчких и тројанских војника. До данас очуванп споменици не сведоче, да су стари људи били џиновског раста. Људски костури, што се од времена на време налазе, ни из далека нас не изненађују својим размерама. Старо оружје, ритерски оклопи и онрема, панцири и штитови војнички нз средњих векова, нонајвише су таман војницима нашега доба. Јегинатске мумпје, с врло ретким изузетком, показују људе средњег раста. То се исто мора рећи и о мумијама и оним костурима, што су нађени у старим споменнцима Инђије, Иерсије, Мекснке и Перу. На послетку костури троглодита (најсавршенији мајмуни) који су живели ио нећинама на неколико иљада годппа пре постанка оног човека, који је оставпо за собом трага у историји, ови кџстури не чине много разлике у размерама својим нрема костуру ондашњег човека. Физијолог Гијо-Додез тврди. да се човечпјп узраст, још од првих почетака његовнх па до данас, није много мењао, и да је у сва времена било људи и висока и малена раста. Та иста нојава има места и у садање доба, чему се мора приписати и постанак давнашње легенде о Џин-народима и Кенец - народима. „Противносги се поступно зближују у средњим типовима, вели Добез, а кенеци мањи од три четвртине метра, и џиновп виша од хвата, то су изузеци, којих је било у сва времена." Ни климат, ни земљиште, немају особита утицаја по мнењу тога научара, на узраст људски. Становници ноларних земаља, Ескими и Лапонци, врло су малн, али и аФричко нлеме Акаси, живећи под жарким лучама полутарскога сунца, опет није више од Ескима. Пегрити, који живе на Филииинским и Андаманским осгрвима, а и на полуострву Малаки, необично су малени ; ови су иросечно мањп од Ескима. На острву Мадагаскару живи цело племе, прозвано кепе« цпма. Али од свнју су понајмањи Бушмени у Јужној АФрици који једва достижу внсину од једнога метра.