Просветни гласник

236

II А У Ч Н А

X Р О Н И К А

— рећи ће читатељ — дочекаћемо, да још живимо и у кућама од артије, на шта иас нодсећају они двори и цркве, гато их деда зидају од карата!" Чекати ваља само до прве изложбе париске, па ћемо и то видеги.

Женски нос. — Мпоги људи држе сигурно као „вјерују" да ностоји потнуна једнакост људских иолова (мушког и женског), како у телесним и умним способностима, тако и у Фпноћи чулних осећања. Што се тиче ове последње ствари, као да се то тако држало за нешто неоспорио, и ако ту ствар физиологија није доказала. Ну Физиологија се није за то ни трудила : изгледа да је оиа то држала као већ доказано. А и врло површан испит довољан је већ, те да се открију извесне разлике међу ноловима. На прилику чуло иииања несумњиво је много деликатније код жена, него ли код људи. То и чини, те су оне онако веште у најситиијим шваљским и нлетећим пословима. Што се тиче чула чувења и виђења, ту се још није никаквим упоређеним случајем пашло какве год неједнакости нолова. Али није тако и с чулом укуса. Женскиње је укусом далеко заостало иза мушкиња. То се у осталом види и у вештиии кувања, јер у највише случајева у томе припада мопопол мушкињу. Ретко је на пр. наћи женско, да се разуме што год у вину, а тако чести гурмани у мушкоме свету, толика су реткост у женскоме, да за женског гурмана чак пп речи у језику нема. 0 чулу мириса скоро су чињени у Сједињеним Америчким Државама врло заиимљиви огледи. Испитивања о томе чулу чинили су Николс и Беле, и поднели су свој рад „Америчком Друштву за Унапређење Наука." Ова су два Физиолога изабрала неколико врло миришљавих ствари, на пр. есендију од каранФКла, екстракт од белога лука, плаву киселину (дијанска кпселипа = НСК) итд. Једна одређена коликоћа од свлке ове матерлје била је растворена у води; читав ред срча био је припремљен за тај носао. За тим је рађено овако: у нрвој срчи растопљен је један сантиграм на пр. каранФИла, и то у једном литру воде; у другој је срчи растопљена половина сока на исту коликоћу воде; у трећој срчн ноловина друге; у четвртој

половипа треће итд., док вије иа иослетку сасвим ишчезао мирис ове каријофилацеје у последњем, врло разре!,еном раствору. Кад је тако нринремљен чнтав ред срчега за сваку миришљаву течност, срче су за тим избележене на дну, па су онда испреметане. Овако испреметане срче ваљало је да човек само помоћу мириса опет доведе у природан ред њин, али не обзирући се ни на шта друго, Овај начин, и ако је врло прост, доказао је да постоје прегрдне разлике у осетљивости мириса код поједпних личности. Тако на пртри мушкарца кадра су била да познаду плаву киселину, растворену на два милијуна пута онолико воде, колико је ње саме било - коликоћа бесконачно мала тако, да је већ ни најделикатнија хемиска анализа нронаћи не може. Али најзанимљивији резултат из ових огледа био је у томе, што се утврдпла велика разлика између два иола у Финоћи мириса. Онити су чињепи над 44 човека и 38 жена од свију разних занимања. Закључило се: да је у средњу руку код људи мирис два пта финији него код жена. Ни једна жеиа без изузетка не осећа на пр. плаву киселину у раствору од 20 иљада пута, а већииа људи осећију је у 100 иљада иута ређем раствору. Сок лимунов осете људи у раствору од 200 иљада иута онолике теж ^не колико њега има, а жене га могаху распознати једва на два пут гушћем раствору. Исти је резултат био и с белим луком и с осталим мирисима. Очевидно је, да ту постоји један оншги закон, и очевидноје даје тај закон иротиван јако распростртоме мњењу, које придаје женскињу особиту Финоћу мириса, ослањајући се иа њин нознати укус за мирисе. На иротив баш овај укус понајпре долази отуда, што оне мање осећају него људи, и што су с тога мање нодлежне оној непријатности, коју људи осећају од јаких мирпса. Нека је ономена за даме, које унотребља вају мирисе, а међу тим ни из далека не слуте на ужасно дејство, што га могу учинити на своје обожатеље. Оне морају од сада знати, да су два пута мирисније за мушкиње, него ли што су за себе саме.

Алкохол у храњењу. — Јогњсе ништа сигурпо не зна о природи онога утицаја што