Просветни гласник

НАУЧНА ХРОНИКА

<с оо

г. Давидовић.да се дају „само" онима, који пису усмеио говорили" ? И ако ја нигде у своме чланку нисам спорио да су за оцеие чистога знања меродавнији усмени одговори, оиет г. Давидовић сада то доказује свима могућим, на чак и мојим говором. То је било излишно. А што није веровао у истинитост онога примера, што сам га навео као куриозум колико мало наше школе чине за ову писмену страну, но вели: „да се може узети с највећом веро-

ватношћу, да је он (ја, п.) овакав случај сам с намером измислно само да омиљену му теорију о писменим задап,има (читајте, радо ■ вима) потврди" — велика му хвала на колегијалном комплименту. А кад ми ништа друго није остало но да уверим све лаковерне : да бих им сад могао наћи у министарству просвете нумеру од те молбе и иоказати чоиека који Је нанисао, који је ;кив и неколико година млађи од г. Давидовића. (Наставиће се)

.НАУЧНА ХРОНИЕА

Артија у наше доба. — Амерички журнал „Рарег Тгас1е ЈоигпаГ - ' скоро је објавио врло занимљиве поједности о разноврсној нримени артије. Истина далеко смо од јегипатског ианируса, и грчког и римског пергамента, али опет данас би нам врло чудан нзгледао сваки онај, који би још мислно, да је артија данас још једино за то, да намирује штампарску потребу и ништа впше. И ако се деветнаести век зове: век прозе, он ће опет почннити већа изненађења, него ли Пећина Аладинова. Ево само да напоменемо ра-зличите Фазе, кроз које је прошла употреба артије. Када се најнре почело говорити о колирима (крагне), о запонцим,). (манжетне), о кошуљама и чипкама од артије, сав је свет то називао глуношћу, и држао је тако што за немогућно (а код нас јејош и данас ретко позната употреба ових ствари). У свету цивилизованом нема већ данас ни једнога, који прилично бриге полаже на своје укусно одело, а да ма шта од артнје не меће на се. Ситнурије од артије, на ир. первази за с.;ике, таблице за натписе, бурмутице и дуванске кутије, дугмад итд. — све се то ћутом примило. За тим су дошли чамци, мале аађе, полице (раФови) — све од компримоване артије. Склоп вагонских точкова па жељезнпцама сматраше се у први мах као права будаланггина, али је то онет тако повољне резултате показало, да ево данас то више пије ни за кога чудо невиђено. На великим железничким пругама од Њујорка до Чикага, и па многим грапама и огранцима оне велпке

пруге што иде од обала Атланског Окејана на обале Мирнога (ова се ируга зове РасЈПцие), креће се нреко 60.000 точкова од компримоване артије. Неколнко је месеца томе, како је једна велпка кућа из Њујорка отворила трговину с разним јастуцима од артије. Пантљике и кајиши од извесне артије (Манила), наслагани једио на друго, премазани гумом а оиерважени опет артијом, служе за опрему различитих завоја, украшених свакоЈаким цртежима. Ови су завоји лаки ио тежини, а међу тим врло тонли, те с тога и I врло цењени у хладно доба године. Еад се већ једном употребом изгужвају, треба их превући врућим гвожђем, иа се одмах поврате у првашње стање. Кад се растопљена маса артије смеша с албумином, кречем и стипсом, па се та смеша развуче у кајише, онда се од тих кајиша Фабрикују бурад и други слцчни судови, јачи него ли дрвени, амного подеснији за иренос течности: алкохола, иетролеја (гаса) итд. Овај важни рукотвор даје данас становницима Њујорка врло многе ствари, на пр. папуче, цокуле, чизме, ципеле — обућа све од саме артије, а међу тим никако не пропушта воду и држи ногу врло топлом. Мало по мало дошло се дотле, да се од артијиног теста умеси обућа на самој нози, те свако може нмати ципеле, које га најлеише обувају. С друге стране опет, ова се гндустрија шир;-; сваким даном све више и више, дајући разноврсне ствари намештаја кућног и гостинског (нервазе за врата ц прозоре, сточиће итд.). , ; И најпосле 30*