Просветни гласник

дух НАСТА ве и „А спитања

253

Ученици су иреведени у старије разреде без исиита но годишњим резудтатима мосечнкх оцена иојединих предмета.

Оиромашни ученици добијали су потребне књиге од државе и из „Фонда за потпомагање овдагањих сиротних ђака*.

Саветском одлуком кажњени су били : Из V разр. 12; из IV разр. 3; из III разр. 3, сви због посећивања каФане у време рата. Из IV разр. 19 ученика због непослушности наредбе заступника директора. Из I разреда 3 ученика због разних кривица.

II Књижнице, учила и кабинети Књижница је са малим бројем књига увећана, а учила и кабинети остали су ове године без принове. III Школска зграда Вграда, у којој је смештена овдашња гимназија, општинска је и она је сваке године оправља. Но ако се још ове године не отпочне зидање нове зграде за гимназију, онда треба или држава да зграду подигне па општина да отплаћује постепено, или да се нађе какав други начин у том погледу. Бр. 495. 30 Новембра 1886 год. У Зајечару Директор Зајечарске гимназије Јован Митрови^

Д V X НАСТАВЕ И БАСПИТАЊА у Србији од год, 1870. до 1882. По извештајима ивасланичкиш и другин и-зворима Напиоао Ј. Миодрагови-к

(Наставак)

II

Довде смо говорнли о настави. Сад имамо да се обазремо и овде, као оно код основвих школа, на васпитну страну. Ми смо се тамо намерно више задржали на овој странп, те да нрипремимо земљиште за тај носао и овде. И у толико ће нам сада бпти лакше, и можемо бити много ираћи. Као прво, истиче нам се одмах питање: има. ли места васпитању у гимназијама, или ту долази само настава без васпитања? И ма колико да ово питање изгледа смешно и л УДо, оно опет према данашњем нашем ступау развитка одиста има смисла. И докле се г од општи стуиањ културни не повиси у нас

толико, да се васпитање и настава свуда сматра као једна нераздвојна целина, као два вида једнога пстога иосла, или, другим речима, докле се образовање људско не стане сматрати као производ свнх чињеница унутарњих и спољних, који се сједињују и асимилишу, те начине оно, што ми зовемо образованост, дотле има места овакоме питању и одговорима на њега. Кад се дух сматра као нешто засебито, одвојено од тела, па кад се мисли, да се у њега и силом нешто утиснути може, и да то што се на силу упресује и остати мора; кад се не зна зависност између чула и сазнања, емпирије и знања, мозга н живаца, живаца и целе нер-