Просветни гласник

254

ваие систеие од крви и осталога теда, цедога теда од хране и осталих спољних природних и социјалних утицаја: опда није чудо, што ће се сав рад око образовања људског и развитка омладине сводити на саму наставу, и то већином механичну и Формалпстичну, и што ће се друго васпитање непрестано одбијати и истеривати из школе; јер се не појима; оно је само непозната ствар. За основну шкоду барем нико пеће одрицати васпитање, па смо га опет онако мадо нашди у њој. А шта онда можемо мислити за гимназије, за које многн мисде, да оне с васиитањем и не мају посда но с „науком"! Шта је васпитање? — Чињење свега онога, што чипи или потпомаже да се врше спи асивотни процеси у телу, те да се и дух јаче јавља и развија. А шта је то што потпомаже тај телесии и духовни развитак ? За то ваља учити Физиологију и Хпгијену тела и душе. Оне ће нам казати шта спречује, а шта иотпомаже тај развитак. Па зар се намеран рад на развићу може одрећи тога код омдадине, која је тек навршила десету годину? Је ли развитак тада свршен? Зар он још не траје? А кад траје, сме ли онда отнасти оно, што баш њега највнше погпомаже, од чега управо он и зависи? Ако школа не може удешавати храну каку ваља за своје ученике, она не може сама знати да је то први услов за правидне органске радње у теду и души, и старати се и носредно или пепосредно да се овај услов изврши и врши правилно и потпуно, и развијаги појмове о мери, каквоћи и утицају њеном на организам. Ако гимназија нема хаљина да довољно и по потреби одене своје ђаке, она може расветљивати њин прави хигијенски значај, те чинити, да се образовани људи не ките као дивљаци и не понашају лакомислено снрам спољних нриродних сила. Ако она не може појити децу чиме и колико треба, и ако не може употребљавати све оне материје и зачине, којима се храњење тела потпомаже и утиче разпо на разне духовне радње, она све то може знати, о свему томе обавештаватв, и постарати се барем да се штетне уклоне, и да буде довољно чисте и здраве воде. Ако шкода не може отклонити све оно што шкоди духу и телу у домаћем животу, сем овога што сад поменусмо, као

рђаве, тескобне и нечисте стапове, сиромаштво у свему, свађу, страх,... она се може постарати, да бар свега тога у шкоди не буде. А што да школа не може дати својим питомцима довољно чиста ваздуха? За што да га она и не потражи и не даје увек? А он је други услов живота. Он чисти крв, надражује повољно све живце и све органе, те се све радње жнвље врше. „Оксидација је свест", веле чисти натурфилософи. Па зашто шкода не би могла раширити ногледе на овај Фактор животни и показати физиодошки значај његов и за душу и за тедо, и за време у шкоди и за време ван шкоде; за цео живот? Зашто место оно, у коме се врши развитак омладине, . не би могло да истера из себе страх , ову ужаспу препречаницу, овога убицу тедеснога и душевнога правиднога развијања, који је као зимњи мраз, који не д& да биље цвега и гора днста? Даље, ако је школа одвојена од кретања и живота, зар она не може знати и објашњавати физиолошки значај рада, н извођењем деце у шетњу, гимнастиком, везивањем иојединих предмета и наставе с покретањем и радом, чпнити да се све органске радње и у телу и у души врше живље и правилније, те да се и цео организам јаче развија, и да напредује и дух и тедо-?— Може, и то баш пајвише може. Даље ; развитак се креће измеђ две сиде: онога што се наследило, и онога што се придобија. Ако школа не може утицати на прву силу и изменити је, може на оне друге. Може знати све услове иод којима се развијају организми; може знати све силе које утичу те да се развију и предругојачују оне наслеђене особине; и може у многоме овдадати многима од њих и дотеривати их на своју корист. Може све то и својим питомцима показивати, и тако ширити у цео живот и у сву масу иародпу идеје о здравоме развитку, и завлађивању сидама, које крећу цео биодошки и органски развитак. А кад од њега зависи и социјални, друштвени развитак, кад је у томе оличен цео напредак кудтурни, спречавање иди потпомагање његово, онда зашто и како би се школа могла одрицаги тога? А кад основна шкода и не доспева и није кадра да све то постигне, онда зашто би се • средње шкоде одрицале тога ? Како ,би се и друге, стручне и више школе могле одрећи тога