Просветни гласник

ДУХ НЛСТЛВЕ И ВЛСПИТАН.А

25 5

посла? Оне саме, места та сама, по положају своме, који у друштву људском и народу заузимаљу, не могу се одрећи те улоге. Развитак — то је њин иосао. Па или паметан ; овакав, природан; или само ФОрмаДан и никакав, као до сада. Иди сматрати дух као резултат телесних и органских радња — и онда обухватити и тело са свима његовим деловима и радаама и свнм оним што утиче на аега; или се само ограничити на дух и аега »просвегатавати" засебито — и онде дремати у данашњици, пустити да нас спољне силе и природне и социјално-исгориске гураЈу немилосно куд оне хоће, и рђавим обра,зовањем чпнити, да нас гурају још брже. Друштво само образовањем савлађује нриродне силе, а школа само оваким васпитањем и чини, да се то савлађивање врши у великој мери и да човек постаје господар, а не роб, природин. И друштво, које има тако васпитање, срећно је. IIо томе, има места васиитању у гимназијама. И гимназије треба омладину да васпитавају. Ни оненемогу напустити васпитну страну; јер се и дух не може одвојити од тела п човек од утицаја околине у којој је. Ваља све то обухватити и удесити дапотпомаже органске радње. Све чинити, што потномаже развијање и тела и духа. Живети по Хигијени и тела и духа. Чинити да се непрестано живи и срећно и паметно. То је развијање. Сад да пређемо те да разгледамо, како је оно било заступљено по гимназијама. Да видимо како је норед наставне стајала и ова васпитна страна по нашим средњим школама у ово доба о коме говоримо. Много смо којешта видели и до сада у насгавном делу, и ми мало још што новога имамо. И извештаји су у овоме страшно сиромашни, сиромашнији куд и камо но код основних школа. И то је свакојако врло карактеристично, и то баш за оно што смо ми предузели да изнађемо и изнесемо, али ћемо се с тим позабавити мало више на другом месту. Остаје нам дакле, да покупимо оно што имамо, и да из тога У једној слици створимо себи колико толико вернију представу о цедокупном стању васпитном у школама и настави после основпе школе. Нанред смо видели колико је настава сама

васпитавала. КоД Нредмета МаТематВЧкиХ вМдесмо, да се закони математички и логичка нису изводили из ирироде, пз стварних колиЧина и истинских одношаја њипих, те да дух увиђа и овлађује тим највеличанственијим законима, и да се Сам развија у тачности, дубини и истинн, те Да се нрепи и јача у сваком погледу и навикава и оспоссбљује за свој живот п мудрост; већ се све свело на слова, на цифре и знаке, дакле на Формулу којом се само означују колнчине и њини о,аношаји, те је настава не само била неразумљива и тешка, него се с нравом може рећи. да така насгава највише убија и дух и тело. Дух убија, јер га одваја од стварних количива и дивотних закона духовних, а онтерећује и претрпава чистом Формом, другиМ механизмом; тело убија, јер толики потрошак инервације у мозгу нри напрезаЊу уМном не може никако бити без штете за остаЛе органе и за цело тело. Отуда сигурно иотиче и оно мишљење, да су ови предмети „најтежи", и да за њих треба „особита Дара". Отуда је само могао ионићи онај Луди закључак у неких, да „наша омладина нпје способна за математику"! И сем штете, нанрезања и муке у школи, настаје и друга у животу после школе. Школа није навикла на законе математичне и логичне, већ их је омрзла, и место да се те оиерације умне и даље продужују у даљем животу, оно се нродужује нешто друго; продужује се оно на шта је она навикла, а то је Форма и опет механизам. И свуда то вуче једпе исте носледнце на све стране и у духу и у телу, и у моралу и уму. Код нриродних наука видесмо, да се код првих основица њиних, Физике и Кемије силе нриродне и закони нису — или барем нису довољно — показивани на самим појавама у нрироди и силама њеним, те да се одиста арирода познаје, и сазнају свемоћне силе и дивотни законп по којима се све у њој врши, па да се тако свакога дана и часа омладипа интересује за природне појаве, да тај интерес понесе собом и у живот и да се свуда користује оним што човечанству даје и доноси познавање, природе; већ смо и овде видели ограниченосг на собу, књигу, речи и слова, што све одваја од нрпроде све више, и потрсбује и сувише умнога напрезања да се савлада, а