Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

КАО НЛУКА

259

њихова интересантност не може да увиди, или на иослеткЈ г , ако су они један с другим изиешани, те се и не разликују јасно један од другога — у свима тим случајевима ли смо равнодушни како нрема самим нредметима, тако и према њиховим именима. И у свима оваким случајевима први се рад мора на то унравити, да се најпре произведе иотребан утисак од оне ствари, која се хоће да именује и да јој дете име заиамти. У колико више иснитујемо суштину ирве језичне наставе, у толико све више увиђамо, да је ова настава управо настава стварног уиознавања света, само с тешкоћама. Дете у скоро долази у положај, да мора разумети један говор у свези, од кога су многи делови без икаква значаја за њега. Али, да би смо ми сада њему објаснили те безначајне речи, морамо дати прилику детету да оно посматра саме ствари, на које се те речи односе, а које су дотле њему биле са свим непознате. И еад ми имамо да му дајемо поуке о самим стварима и то само доиунимо језичном поуком ; и од ових је поука прва много тежа. Јер у самој ствари, ако смо ми детету дали у потиуности оно прво (знање о нредмету), онда готово ништа више и не остаје што би се у језични део могло уврстити. Преме томе : ако је учитељ умешан, те да уме савладати тешкоће, које долазе при упознавању самих ствари, онда му није потребно никако велико напрезање нити икаква вештачка метода па да може осигурати памћење имена и назива (речи). Према развитку снособности (духовних) у првим годинама живота — а о томе времену ми и говоримо — дете је много способније да запамти имена иних ствари, које оно најпре уаозна, него да та имена без њиховога значења у своме духу задржи или да само ствара појмове. Прави кључ за решење свију језичних тешкоћа у првим стадијама умнога развитка, наћи ћемо у очигледној настави, или друкчи-

је : у "ном почетном раду за усвајање стварнога знања, па већ ма како ми пазвали тс почетно упознавање спољнога света. У овоме времену, кад се очигледна настава узима као средство да би дете лакше упознало снољни свет, и кад јеглавнацељ да оно упозна околне предмете и тако што више скупи стварнога знања, главна ствар у језичном погледу увек остаје само на то ограничена, да дете толико владајезиком, како ће моћи разумети предмет о коме му се усмено предаје пли објашњује, или о коме оно из књиге чита. Најбољи пут, којим се дете може упознати с извесним предметом или појавом, јесте онај, кад му се то у истини нокаже, те оно својим чулима посматра, као н. пр., кад дете у вече види вечерњачу (звезду), па му ее том приликом о њој нешто каже. Али ствари се извесне могу разумети, и кад се не примете баш у истини, помоћу говора или читањем књига. Само за овакав начин предавања и упознавања појединих Факата треба умети изабрати иодесан пут, и према учениковом развитку, као и према осталим околностима предавање удесити ; јер овде се лако може учинити погрешка, на да ее говори за ученика неразумљивим речима, или да је књига, из које ученик о некој ствари чита, написана неподесннм слогом и неразумљивим речима, те је онда и цео рад нреран и, наравно, безуспешан 1 ). ') Објашњаваше имена н назпва, који долазе у очигледној вастави, доста је озбиљан и ногежак посао, који учите .Б има да врши, и с тога се мора баш парочита пажша обратитн на методе, које су за такав рад најподесније. Метода, по којој се ово врши, слична је са методом очигледпе паставе, како смо је у прошлој глаеи видели; али она нма и својих засебности, јер не иде баш потпуно трагом оннх предавања из очигледне наставе. На крају овога дела ја ћу навести још неколико објашљених примера, на којима ће се још боље видетп на шта управо учитељ нарочито треба да пази при очигледној настави, и онда ћу ту споменугн још коју реч и о нредмету о коме је реч на овом месту.

33*