Просветни гласник

258

ВАСПИТАЊВ КАО НАУКА

нији и мањи, тамо су. Она треба њих да изучава, каки су, где живе и шта раде. И како то друкчије нзгледа, кад се све то види у црироди, а како кад се читају мртве ц апстрактне речи из књиге! У пољу најпосле нма нунога интереса и ГеограФија п Историја, нарочито припрема за њу, а Практична Геометрија тамо треба и да се учи, а у школи само да се анстрактује и Формулише кратко оно, што се тамо свршидо. И нема скоро наставнога предмета, који не би могао наћп своГа интереса тамо. Али од свега овога што је најпретежније, што је круна све добити у пољу, то је румена крв, то је здравље; то је тедо и гимнастика. Нема боље гимнастике и нема нигде више интереса и за дух и за тело, но што га има овде. То је најприроднији развитак оба нераздвојна елемента и духа и тела; и то је најјачи развитак. Сви се органи равномерно развијају у телу, и дух се јавља као скупна радња свију. Дух се рађа бујан и чио; за то нвјето само добро за чисто умну, интелектуалиу, страну, већ и за наравствену, естетичну и моралну. И баш ова поменута највише добија. У телу здравоме и душа је здрава, знали су и рекли су стари фидозофи , а

„весело срце кудељу преде", вели наш народ. И колико је то далеко од онога гледишта, онога директора, што веди, да су се „паставниди трудили да им предметп не буду ни одвише тешки килаки (но „озбиљни")." На кратко дакле, право васпитање не може боља средства наћи и средине пмати, но што је ноље и отворена нрпрода. И ми смо ето и ту нашли васпитну страну, и ако у своме почетку опет врло недовољно заступљену. После овога васпитања наставом, дошло би нам сада оно, што се по досадањпм погледима обично разумевало под васпитањем. То је све оно, што се чпни око деце ван наставе. Ту бн нмали да прегледамо: прво, целу хигијепску страну у школи, друго, одношаје наставничке нрема деци и навикавање на ред — дисциплина или васпитање у најужем смислу, и на послетку, треће, одношај ђака једнога према другоме, између себе. Алп све то можемо само желетн да нређемо како ваља, а извршити не можемо ни прпближно. Што даље идемо, то све мање материјала као Факата; н ми можемо само по неким извесним знацима нешто врло мадо видети и взвадити као сигурно. (Наставиће се)

БАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Александра Вена ГДАВА ДЕВЕТА

М А Т Е Р Њ И (Наставак) У свима стадијама при учењу матерњег језика свезаиа су чисто језична веџбања са веџбањима стварнога сазнавања. Граматика је најслободнија од ове мешавине. Кад представимо себи дете, које је већ са разноврсним објектима уиознато, онда ће за њега само учење имена тих цредмета бити једна са свим нријатна оиерација и евезивање ствари са њиним називима (именима-) иде у том случају са свим брзо. И према томе, у колико се један предмет потпуније

Ј Е 3 И К

иознаје и боље разликује од осталих објеката, у толико је и памћење његовог имена лакше. Ако предмети имају још и каквог интереса те привлаче пажњу на себе, онда ће се и њихова имена ревносно схваћати. У целом свом животу човек иоказује наклоност и ревност да упозна имена личности, догађај е, месга и околности, које његову пажњу узбуђују и прпвлаче. Ако ли се за известан предмет осећа мало интереса, или ако су предмети још мало' познати, те се