Просветни гласник

ДУХ НАСТАВЕ

Впдесмо да се ту нису хватали нп морадни ни друштвени принципи Христове науке, ни општи појмови религиозни,ни утидвј ЕБИН на срде и осећања човекова, већ се и ту све свело на књигу и речи и садржај, који се најнеразумљивије мора на памет лупати, Код вештина, које тако нретежна утидаја имају на васпитну страну, које спајају дух и тело у једно, које вежу школу и живот, које су најприроднији начин човековог обравовања, где се вежбањем додази до умешпости, а пскуством до знања, видесмо, да су оне врло мало и предаване. Певање је предавапо само у крагујевачкој гимназији и још у неким црквенско. И ту нису певала сва деда свих разреда, већ само из нижих иди по избору из свих. Цртање се већином своди само на геометриско, и ту се опажа }спех недовољан, те се преддаже да буде обавезан предмет (не би ди се онда бедешкама учепици нриморади да обрате већу пажњу). И сама гимнастика се није свуда предавада, није била расноређена и заступљена у довољној мери нн но лекарским и хигијенским захтевима. Само два три нут недељно, и обухваћено само неколико мишића на некодико извесних справа. Све се своди на разне „Фигуре." И, сем краснописа још, других вештина и нема никако. Све је дакде опет некако и у вештинама пагињало на некако „знање", а не на развијање. Није главно било вежбање, рад, занимање, нзвештавање, развијање, онај пут, којим се расте, развија и напредује; већ оно мадо печега до чега треба да се дође. Р1ије се појлио физиолошки значај вештина и њнн исихолошки утицај на развитак духовпи, те да се њима потнуно и свестрано развија цео организам у поједпнаца малих н неразвијених, већ се једнострапо и брже трчадо крају, да се што пре „науча" оно, до чега даганим вежбањем и растењем треба да се дође, Није чудо дакле, што су се и вештине претвориле у некаке наставпе „предмете", и што се не ностиже онај утицај, који би оне иначе имале, и који се с иравом од њих очекује. Опет дакле провирује оно обичногледиште, да се дух сматра као нешто одвојено од тела, н да се развитак духовни врши без обзира на тедо. Познато је, дасунајвећи стари филозофи ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК.

и учитељи учиди но баштама и у пољу. Доцније, нешто павиком, а нешто по промењеним погдедима на науку и васпптање, ограничи се опо већпном на собу. Двадесет векова пуннх од Аристотеда до Бакона Веруламског, а то је влада хришћанства, сходасгике и хуманизма, једном речи : влада догматизма и метаФизике иису ни осећади потребу за ирироду и испитивања. Баконов емпиризам је учинио, да је наука и добида други обдик са сигурном основицом, и пошда гигантским кораком напред. Али је педагогпја врло мало успеда да иротури емпиризам у шкоду. Еаку је муку наука имала да се отресе разних фидолошких система и метаФизике, а да се баци на сигурно поље научног исиитивања, таку је нсту муку имала и има Педагогија да догматизам и механизам метаФизички истера из шкоде и васпитања, а да врати и уведе прпродан пут сазнавања: истраживање и испитивање, огледање или разгледање, цди једном речи: очигдедност иди емннричку наставу. Шта внше, њој је и теже, него науцп, јер она више стоји иод предрасудама и навикама наслеђеним, иего чиста наука. Она и стоји у рукама људи осредњега образовања научног и старога правца. Сем тога, она поред чисто наставне, научне, стране, има и ову васпитну. И та баш највише стоји у свези са старим предрасудама, и за то јој је врло тешко да унесе и изврши реФорму, коју је наука у себи већ извршила. За то није ни чудно, што баш ова страна стоји свуда тако јадно. Још је мање чудно што је то у нас, који смо тек јуче почели да се бавимо и питањима научним и просветним. Ту је све ново, и у зачетку. Ту се све заиочиње. И то је одиста деп започетак, кад видимо да нема скоро школе, која није бар некодико нута у години изведа своју децу у поље. Још, шта више, по неким местима видесмо сразмерно врло често излажење. Али како то недовољно изгдеда према апсодутноме мерилу, ирема ономе како треба да буде?! У пољу има свога интереса Ботаника. Она ту и треба да се учи на својим објектпма. У пољу има свота интереса Мииерадогија, Геодогија и Палеонтологија. Оне ту и треба да се уче, на ономе, што се надазн у околини. У пољу има свога ннтереса Зоологија. Сви њени иредмети, нарочито сит33