Просветни гласник

2 70 ручни радови

радн оно што је добро; јер морални рад није само ироизвод моралног мишљења, него и навике на рад, која се једино веџбањем у истннском раду добија. Опдеменити човека, то значи спремити га за поштен и корпстан рад; јер „илеменити духови радом се хране" ведц Сенека. Сад, ако ми ученпке упућујемо само како ће опи посматрати, мислитп и говорити, а ни мало их не веџбамо и не свикавамо на оне посдове, о којима онп доцппје неће само мислити, него ће им требати да их раде, онда смемо ди рећи, да смо све учинили за морадно образовање ученика; нарочито кад узмемо у обзир, да се аавика на рад пе добија речима нити нак самим веџбањем за некодико дана, него читавим низом разноврсних покретаи напрезања, која треба дуго да се понављају, док се ноједпни дедови теда, као и цео човеков организам, на њих. не свикне и придагоди им се. И на носдетку, зар не дичи на парадоксу, само морадним речима сирематн некога за мор&лни рад. Пето. „Не учн се за шкоду него за живот." Ово је једна од оних опомена, које су понављади сви педагози почевши од Сенеке па до дапас. „Нас уче како треба живети, но што живот прође", веди Шонтењ. А Локе то исто понавља у другом обдику: „Ми не учимо како треба живетн, него како се треба речима титрати Васпитање, које нам се даје, много нас впше снрема за универзитет, него за ашвот " Свакојако данашњој шкоди не може се нребацити, да се баш нп мадо не обазире на потребе у животу, и да ученнке ни мадо не спрема у ономе, што ће им за живот бити нотребно. Адн с пуним нравом може се и данас казати, да ни данашња шкода не обраћа онолико иажње на ирактичку саремц ученика, кодико би она то могда и требада да чини. И данашља школа не хармонира иотиуно са животом, и ако му је се доста нрибдижида; јер ни сада се ученици ве веџбају у оннм радовима, који ће им требати чнм изађу пз шкоде и ступе у нрактички жавот. И сада се још обраћау шкоди већа нажња теоријском знању него практичком раду, и због тога се још не може рећи, да се је шкода потнуно измирида са животом", и ако је данас свуда нризнато оно правило, као основни прин-

основној школи

цип, које гдаси: шкода има да развија н усавршава оне способности и снаге код ученика, које су за поштен и нронзводан живот потребне. Сувишно теорисање у основној школи, без арактичке сиреме и веџбања у радовима за живот, чпни, те се од шкоде не опажају у народу они пдодовн, који би ее могди очекивати нрема удоженом труду и времену. А иосгедица је од тога оает поред остадога и то. што гакола не може да иостане онако иоауларна установа у народу, како би она требада да буде према важности њеној за народни жрвот и развитак. Ово је Факт, који се исто онако не може спорити у Немачкој иди Француској, као ни у Србији. И за то је завођење ручног рада у основну школу, поред остадих многих н врдо основаних разлога, и с чисто нрактичког гдедишта једна животна иотреба, која се ни чим другим не може заменити; јер баш у оним посдовима, који спадају у тај ручни рад, ученик се непосредно упућује и вежба за истински рад у животу, којим ће се занимати чим изађе из шкоде, а који ће требати и онпма, који се спремају за духовпи рад, којп, дакле, и даље нродуже школовање- Наша је основна шкода већ носледњим законом о основним школама ударила овим, практичнијим нутем. Међу насгавне иродмете узета је и пољска иривреда, а то много значи, претпоставивши, да се добро и ирактички предаје. 1 ) Ми смо до сада само у новршним наговештајима спомеиули неке од важнијих раздога, због којих се захтева, да се ученици основне школе веџбају у извесним ручним радовима. Доциије ми ћемо имати, да овде споменуте тачке оиширније образложпмо, као и све остаде, које овде нису наведене, акоје нам иедагошки значај ручнога рада боље осветљују. За претходно оријентовање биће довољно и ово некодико још тачио неодређених иапомена. Само овде још морамо споменути и један Факат, који је свима добро иознат, те због тога најјасније нам показује практичну страну ручнога рада у мушкој основној школи. (Наставиће се)

') У последи.е време у Белгији је наређепо, да се у женским школама и моука о кувању сматра као настапНи предмет — наравнц, у вишим разредима .