Просветни гласник

272

КЛАСИЦИЗЛМ ИЈИ РЕАЛИЗАМ

практици данас још није потиуно решен овај проблем, нити је то решење проведено у свима консеквенцијама. Није дакле никакво чудОј што се, тако рећи, из моде придаје кад кад нека важност п по некоме Факту, који би као стајао у свези са самом класичком наставом. Познат је Факат (који смо још у првим редовима поменули), да је развитку данашње дивилизације и науке учинила знатне услуЈ'е и сама кдасичка цивилизација. Није дакле ретко наћи писаца, који, или услед дужег бављења с проучавањем класичке цивилизације или из традиционалног респекта, или баш и из жеље, да пара,днрају знањем кога класичког језика (махом латинскога), у својим делима или спнсима унотребе и но који цитат, нословнцу или изреку, најобичније на латинском језнку. Из тих разлога у опште има још и данас неког респекта баш и нрема самом латинском језику. И ако једаклеовај језнк унраво један фосил из некадањег образованог система, и ако он не може ни по чему имати образовног значаја, опет он даиас има доста иоштовалаца, који пе би били вољни да он буде потпуно <;егга тсо§ш1а образованом младићу. Грчки језик, ио том општем иризнању, нема тих ирактичних разлога за своју егзистенцију. Да бн смо дакле били иотпуно у праву и ирема онима, којп би нам истицали однос латинског језика ирема неким, Факултетским студијама (н. пр. класичко-Филолошкнм, као што смо то виделп) и указивали да опште образовање треба да да бар нојма и о латинскоме језику, нн мало неће изменнти наш иоглед на овај предмет ако узмемо, да у оним споредиим курсовнма, које смо у онште одвојили од онога, што јебитноза иаставу, дамо места и једногодншњем куреу латннског језика. Доследно томе гдедишту, но коме језнкосдовна настава наје тако штетна у дечијем добу можемо дакле овом концесијом толико учинити, да у њима буду заступљени само елементн датинске граматнке с неком малом количином речи. Оиај обзир довољан би био, да буде као основ онима, којима ће доцпије можда за какве сгручне студије требатп и сам латински језик. С друге стране, сматрајући оиако арбитрано важност тога језика, учињен је и један праведан обзир на то, да у онште не треба

морити све ђаке овим језиком, који ће тек некоме или кад или никад затребати. Према томе и Факултативна настава датинског језика може бити само у номенутим споредним курсовима, у којима његова важност не треба да буде ни меродавна за оцену усиеху у школи... Тако мислимо ми о кдасичким језпцима и о класичкој настави у опште. Време само решнће сва питања овакве врсте, у колнко још пије. „Доћи ће даи, кад ће се и оволико обзирање, које ми чинимо, сматрати као непотребно, и рећи да сувише далеко иде", вели Бен 1 ) правдајући н сам своје обзирање на по што шга из класичке литературе, па би и ми могли то исто и с исгог гледпшта рећп п за наше обзирање на латински језик. Ако дакле има разлога обазирати се на то, шго још трају традиционална респектовања и људи, који се још неће да одреку својих прпнципа, стеченпх из ранцје, онда то још не зиачи, да ће и увек бити разложно обзирати се на такве нрилике. Време ће угушити и Иредатн забораву н једно п друго. Шга више, баш тај фгжат, што је, овај принцнп и данас сведен само на то, тако арбитрарне и тако конвенцнонадне природе, сведочи, каква будућност чека гај нринцнп. Не треба никако заборавити, да је доста умних снага погрошено до данас у израђивању те наставе, у усавршавању и олакшавању у примени; шта више, без зазора се може рећи, да се толико радило на „иисталовању" тога иравца у наставн, да је цело данашње образовање већим дедом окађено класицизмом. Може се дакле лако увидети, како ће још споро ићи изумирање тога правца. С друге стране много се деиша нерспектива отвара оној струји, која се зове „реалистичка", ио која такође ннје консеквентно изведена у храмовима реадног општег образовања. Ми смо то показалп, и немамо више нотребе овде и на то наилазити. Па норед свеколике несавршености, која се и у овом правцу до данас показала, норед гога, што се све више увиђа, шта треба сматраш као главно у онштем образовању, ипак је па „реалистнчку" страну превагнуло основао питање ') Е г г ј с ћ и п § и п А. Ва1и с!еи(:8сће ићега. Се1рх. 1 880. 4 12.