Просветни гласник
273
о нотреби језика тако, што се и у практици ноказадо, да еу иотребнији и значајнији од класичких — модерни језици. Данас кад је за сувремени, „техничко-индуктивни" век потреба учити модерне језике (за нас н. пр. немачки, Француски, енглески и руски), кад се опет опште образовање мора нарочиго оснивати назадобијању реалнпх знања и кад цело то школовање бива у размаку од 7 —8 година, остаје само двоје: или нема места ни оправдања учењу класичких језика онако, као што се то обично тражи класичким принципом, па дакле и класичком образовању, или ваља ради тога одржавати нарочите, класичке гимназије. Али ирема свему ономе, што смо казали о садржини општег образовања, о његовом значају за напредак људства, излази питање: да ли бп било умесно нриступити овоме иоследњем кораку? Дали би имало смисла закратити знатноме делу л,удства, да ужива у великим истинама природпим, и натерати га, да буде анахронизам за данашњу цивилизацију ? Уверени смо, да ће свачији разложан одговор гласпти — не. * * * Да завршимо. Функција школе према прогресу јесте баш у ономе, што ц представља прогрес, а то је — физички , умни и морални развитак. Ово троје пак јесте основа онога, што се зове опште образовање. За напредак друштвени један од првих захтева јесте стварпо опште образовање, које даје тон аоступцима и радњама чланова друштвенпх. Ваљано пак стварно разумевањз оснива се на разуаевању и познавању свих оних Факата из великог питања о месту човековом у природи. У овоме су тек онп елементи и знања, која чине, да човек може живети вишим^ духовпим животом; цело то питање јесу најважнија знања из онех наука, које су данас једино потребне за опште образовање. Настава дакле за опште образовање мора бити иастава из тих наука. Значај и однос тих ц аука за свако специјално Факултетско образовање захтева, да пре тога образовања буде У нарочитим средњим школама опште образовање, којебибило основано на взложеним принцинима. Нема дакле раулога правпти начелне разлике између гпмназија и реалака ~ мора имати само гикола за оаште обраИРОСВЕТВИ гллснив *
зовање пре Факултетских студија. Звале се оне гимназије или реалке, ствар не мења ништа: задатак треба да им је подједнак — спремати за Факултете. Питати се и после тога, да ли абитуријенти реалака треба да имају иста права, као и абитуријенти гимназија, да ли реалке врше исту Функцију, коју и гимназија — била би напвност. Ако данашње реалке имају мана, данашње, класичке гимназије имају још већих. Развитак и образовање могу бити само на реалноЈ основици у настави, на стварноме знању. Класички наставни нринцпп ту потребу не подмирује; он оставља празнину. Еласичке студије не дају стварног знања из ириродних и потребних социолошких наука; дисциплине, које би се према класичком принципу за то употребити могле, неудесне су и недовољне. „Класицизам" у осталом врти се управо само око класичких језика. Класички принцип циља на то, као да су класички језици средство за развијање духовних спо собности, што није случај, нпти се у онште језнкословној настави може тако велики значај приписати. Исто тако претенсија, да су студије класичке литературе важно и неизоставно средство за развитак моралнога образовнња и естетичких осећања, неоснована је већ по томе, што су, не гледајући на то, што у тој литератури нема потребних елемената за опште образовање, ти обзири чистб илузије, пошто је крајњи смисао тога само -- учење класичких језика. Разлог, да је класицизам потребан за стручне, Факултетске студије, не оправдава се нарочито тим, што ни за једну струку није потребан осим за стручне студије из класичке филологије. Према свему пак види се, да је класичко образовање — ироФесионално, већим делом филолошко образовање. Ничега другог у „класицизму" нема, него само студија класичких језика; такво пак школовање и опште образовање, гом приликом добијено, оставља веома великих празнина и недостака, а још је и нарочито штетно. Несумњиво је дакле, да класички принцип нема свој гајзоп <1еЧге у настави. Образовање дакле може бити само на реалном знању, које човеку представља јасно положај у природи. Без тако основаног образовања не би било ни правилног људског наиретка.
35