Просветни гласник

582

оној школи, у којој су дуже радили. Према овоме дакле управљајте се и Ви, ако би наишли на какав случај, ко.ји овде аије предвиђен. Само оне школе нећете походити, које су но министарском одобрењу а декарском мишљењу распуштепе због какве опаке редње или заразне болести, па болест још није нрестала. Ако је болест престала, а то ћете моћи сазнати од надлежне власти, наредићете што треба, те да се у таквим школама држи иснит. Које школе због редње остану непрегледане, јавићете отоме министарству како би се одавде могло наредити у почетку школске године, што буде цотребно било. Где бв школа, која је радила, била распуштена, али не због редње, него с тога што случајно нема наставника у њој, за таке ћете школе раније разабрати и наредити да се у одређели дан ученици скуне, и Ви ћете таку школу походити и свршити испит у свему, као и у другим школама. Т1 Четврти разред По закону свака нпжа основна школа мора имати четири разреда: I, II, III и IV. Од када је ступио у живот закон о основним школама, отварани су поступно четврти разреди у свима шкодама. Од стране министарства просвете, пастојавало се најбрижљивије, да ни једна школа не остане без IV разреда. Инак је местимице било неуредних наставника, који су ишли на то, да не заведу чет врти разред. Таки су наставници подвргпути заслуженој казни, чим се за овако што сазнало. Расписом министарским од 18. Октомбра 1885, године ИВр. 11.401. оглашени су за одговорне сви они паставницп, који не би имали четвртога разреда. Но иравилу дакле, Ви ваља да нађете четврти разред у свакој школи, која од дужег времена постоји. Не иађете ди четвртог разреда у некој школи, онда сазнајте: је ли о томе дотични наставник известио на време министарсгво нросвете и је ли му што год од сгране министарства у том ногледу одобрено или препоручено. Ако нема министарског одобрења, онда је сам наставник за ово крив, и Ви ћете му ову неуредност узети за отежицу при давању оцене, а министарству ћете поднети извештај о свима таким школама, како би

се према несавесним наставницима могло поступити онако, како је наговештено у другој тачци поменутога расниса. VII Више основне шкоде Потпуна основна школа, рачуна се, да има шест разреда. (Чл. 3. закона о основ. школама). Прва четири разреда чиие нижу осповну школу, а V и VI разред чине вишу основну школу. У наставним плановнма п програмима за ниже основне школе, палазе се обухваћени наставни планови и програмн и за више основне школе. Ако у Вашој ревизији наиђете на вишу основну школу. Ви ћете је прегледати и свршити исиит у свему онако, као и у нижнм основним школама^ придржавајући сс наравно при томе поред осталих прониса законских који важе за све школе, нарочито наставнога ирограмано коме се нма учити у вншим основним школама. VIII Продужне школе Поред сваке ниже основне школе, где се није могла устаповити виша основа школа, мора бити заведена ародужна школа. Њу походе они ученици, који су свршили нижу оновну шкоду, а нису своје школовање нродужили у каквој другој школи. (Чл. 4. закона о осн. школама). Детаљна опредељења о условнма за отварање продужних школа, о предметима који се ту имају предавати, о наставничким снаиама, о вођењу надзора и дисцинлине у њима и т. д. изложени су у распису од 20. Августа 1884. г. ПВр. 7.488. Овде вам се напомиње само још ово : 1. У свакој продужној школи имају се иснитати сви ученици из сваког наставног предмета, ако у њој раде више од два наставника ; нначе из сваког предмета по три четвртине од цодокупног броја ученика. 2. Где год има продужна школа, Ви ћете прво испнтати њене ученике, па онда ученике основне шкоде, Ако је у продужној школи радио један наставник, Ви ћете за све предмете дати, као и у основној школи, једну оцену ; иначе забедежићете онолнко оцена, кодико има наставника који раде у продужној школи, с ааиоменом, која се оцена тиче свакога наставника посебице. Према измењеној друтој адинеји, тачке 4-те чдана