Просветни гласник

383

78. закона о основиим шкодама, ова оцена, која се дб за рад у продулшој школи, утиче на одену која треба да се да за успех постпгнут у основној шкоди. Ово утицање једне оцене на другу» има се примењивати овако: Ако је у нродужној школи постигнут добар усиех, онда то треба да повољно утиче на оцену за успех у основној школи, и то у јакој мерн, ако је усиех у основној школи повољан ; а утицаће у мањој мери, ако успех у основној школи не одговара најпречим очекпвањима. Недовољан уснех и у продужној и у основној школи јасан су доказ за нерад илн неспособност дотичног насгавника п оцена у томе случају треба даје строжпја, но што би била иначе за сам рад у основиој школи. 3. Оцена се бележи у унисном нротоколу продужне шкоде, где пма нарочито за то набављене књиге, иначе у нротоколу основне школе или на нарочитом табаку, којн се има чувати у архиви школској. 4. У иосебном делу извештаја имају се пзложити све оцене, које се забележе за рад у нродужној школи, сиазначењем имепа наставника којих се оцена тиче. 5. При иснитивању ученика у продужној школи, имате се управљати по нацрту програма, који је прописан министарском наредбом од 10. Сентембра 1883. године ПБр. 8991. и према појединим тачкама овога упутства, у колико се исте могу применити на рад наставника у продужним ш-колама. IX Приватне школе По члану 9.закона о основним школама, У Србијн се могу подизати и приватне школе, алн само с одобрењем министра нросвете н црквених нослова. Држава има право надзора над приватннм школама. С тога ћете Ви, ако сазнате да иостоји каква приватпа школа у територији Ваше ревизије, исту прегледати онако као и јавне основне школе. Оцену нећете никакву бележити, али ћете у извештају који будете министарству нодносилн, поред података о бројном стању ученвка, имена наставника и управника школе итд. казати: какав је уснех где постигнут и изложитн све што сте опазили и нашаи да није у своме реду.

X Министарски расписи и наредбе За тачније и боље извршење појединих прописа закона о основпим школама; за спречавање свих могућих злоупотреба и изигравања закона; за довођење у правилан поредак свих школских непрнлика, које могу наступити ма у коме обдику, издавати су од стране мииистарства иросвете ирема прилнкама и потребама расписи и наредбе одборима школским, унравитељима н учитељима основних школа и сампм полнцпјским властпма. Где год су ове три чињенице заједнички и својскп радиле натачном извршењу свега онога, што им је одавде у погледу школе објашњавано ц наређиваио, може се с разлогом нретпоставити, да ћете ту наћи добру и уредну школу без нкаквих већих неправилности, снабдевену свима потребама школским. Где су били наставници немарии и незаузимљпви, где одбори школски и власги надзорне нису разумевали своје дужности према школи, ту можете наћи неизвршене многе наредбе министарске а услед тога и неуредно стање у шкоди и многе неиравилиости. У оваким случајевима, наредбе министарске остају мртво слово на хартији, а ноједине школе остају и даље у чами и оскудици са многим неправилностима рамајући и изостајући вечито иза онога, што се с правом тражи од добре и уредне школе. Како су за све неуредности ове врсте криви и одговорни на првоме месту наставници и школски одбор, те да би се могло знати, у колико су и како извршене министарске наредбе у појединнм школама, препоручујем Вам, да се на лицу месга уверите. 1. Да ли су све шкоде у своје време снабдевене потребном кодичином дрва за огрев школе и наставника, нрема расппсу манистарском од 18. Маја 1881. годпне ПБр. 3.062? 2. Има ли при којој шкоди фонд школ. ски, основан у оној цеља, о којој сеговори у члану 23. закона о основним школама, коликн му је каиитал и на што се нриход унотребљава ? 3. Јесу ли све шкоде набавиле збирку метарских мера. (Распис министарски од 28. Јуна 1882. године ПБр. 3720.) 4. Имају ли школе нове прозивннце ђака и воде ли се и оне и сиискови казни и ин-