Просветни гласник

388

код свију иризеатих аутора природних наука и који је примљен и усвојен у школама свију просветних народа; а полазећи од „познатога ка мање познатоме", они су задовољили и онај од одличних природњака призпат и освештан принцип, који потпуно одговара природи човечпјег разума о познавању природе у опште. У анатомском делу — познавање и неговање човечијег тела вешто је у екстрактима изнесена Фисиологија као ФидосоФИја антропологије. У Зоодогију, Ботапику и Минералогпју унесени су на крају и прегледи појединих груиа животињских, биљских и минералских, те тако ноједипе (по програму важније) описане спедије стоје у вези са делином, — а тиме се сва три ова дела приближују већој научној вредности по синтетичној методи. II. Метод Готово у сва три горе речена дела вдада метод синтетичан, т.ј. спедије или јединке сбирају се у родове, ови у редове и т. д. — те најзад долази појам и одредба: Зоологије, Ботанике и Минералогије. III. Педагошки ред У описивању појединих биолошких специја писди су се држали иотпупо педагошког реда, т,ј. најпре износе спољашни опис, крој тела и величину, после живот т.ј. храњење, начин живота и место живовања, за тим корист и штету, а најпосле „увршКавапе" или сродство описане спедије са другима њој сличнима. Код абиолошких сиедија иде: опис са различним фисичним (а и обичним хемијским) особинама, после налажење, а за тим уиотреба иди иолза и ређање њино са сродним спедијама. У описивању појединих спенија изнешене су и разнодике интересантности , које књизи дају занимљиву форму, — а ову треба и мора сваки педагог да има на уму; — и тако: ова је књига и са недагошког гледишта иотпуно удесна и згодиа за ученике основне шкоде. IV. Језик Језик је по граматиди и синтакси правидан а стид је дак и разумљив, што такође даје књизи вредност и педагошку важност.

V. Цраљени материјал Из књиге на стр. 5. види се, да су се писци служили делима, према савременој науци иризнатих књижевника наших и страних, — цриећи отуда потребан материјал за своју књигу. VI. Грађа У овој је књизи обухваћепа и детаљно обрађена сва наставна грађа ио програму за IV разред основне шкоде; — с тога је и наука о животињама много већа и пространија од науке о биљкама а ова опет пространија од науке о минералима. VII. Техничка страна ч Техничка израда ове од 27 штампаних табака књиге у свему је добра; тако је артија пола сатинирана, слике су, већином у тексту, чпсте, јасне и разговетне, а штамиарски је сдог врдо разговетан и дако прегдедан, — дакле: све онако, као што се тражи од једне књиге добре за ученике. Књига је велика 27 штамп. табака са 63, већином у тексту, слике. Примедба. Изузимајући мален број штамиарских погрешака, имао бих ириметити; да има и неких фидодошких неправилности, од којих овде само неке наномињеи ради пажње; — на нр.: на стр. 8 доле : лишњача је неправилна деривација, јер је ове речи етимон: листови (а не лист), — јер се каже ннр. отекли му листови на левој нози (а не отекаому дист); на стр. 42, горе: желучни, није правилно деривираио, јер је овој речи етимон: желудац, којега је генитив желуца; а од овога нридев, који ће да означи својину жедуца, биће : желучев (а у народу се каже и жедудачан); на стр. 53, у средини: г. г. писци су изоставили ону депу српску реч: „осрђе" (регЈсаМшт, — танка кесица, којом је срце обмотано; на стр. 55, горе: крвне цеви пли крвни судови, — то се боље и јасније каже: крвне жиле, јер: у крвне судове не рачунају се само „крвне цеви" него и срце, којеје баш највише налик на „суд", — што Немци веле : ВМ§е1а88 ;