Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

на стр. 56, доде: место: „отворена црвена и затворено илаветна", бољеје: јасно црвена (румена) ц тавно црвена (модра) крв; — даље, термине (бидо једие иди друге) требадо је задржати једне исте кроз цеду партију крвотока, а не мешати: час црна ц модра (стр. 50 доле), час румена а час пдава (стр. 57); на стр. 58, горе: душник је у Вуковом речнику: 8ре18егбћге (ову ми у науци зовемо : једњак) а у нашем је народу душник још и ОећаћгтиМегпшш!; — зато је боље рећи (као што и народ каже) „душњак", коју је реч Вук у свом речнику узео као гиурад: душњаци, што значи: гркљан ; на стр. 78, горе: Горидо — — — — — — стаје „стоиалима" и — — — — иде на двема ногама" не ваља, јер нема ногу иего има 4 руке; и т. д. Исто тако, некажесе: , мрежавац", него : каиура или каиуља; — реч „таки" (настр. 128) не, него : тако, јер се ова реч не мења; итд., итд.

Према свему овоме, дајем о овој књизи оваково мњење: 1. Да се преиоручи закњпжнице основн. шкода, и 2. Да се употреби као ручна књига за учигеље и учитељице IV основ. разр. А по што је у овој књизи етил дак и разумљив, а форма излагања занпмљпва, па ова књига не би бида од штете и у рукама ђачким, — то сам мишљења: 3. Да се дочволи, да се овом књигом користе и ученицн и ученице IV разр. основ. шкода као иомо&ном књигом или читанком при изучавању Ћ Лознавања ирироде." — Ово ирепоручујем поглавито и с тога, што се ученици и ученице IV разреда (као одрасдија деца) могу и треба да уводе и у систем саме ове науке, и што се могу врдо добро да користе кратким изводом и нданом описивања — на крају ове књиге. 24 Фебруара 1887 год. у Београду. Главном Просветном Савету, учтиви ј ^оста ЈДрногорац, ванредни члан Глав. Просв. Савета.

ПРОСВЕ ТНОГ САПЕТА 389

За овим је прочитан реФерат о истоме Деду од г. Никоде Р. Иоповића учи геља, који гласи: Главном Просветном Савету Прегледао сам дедо : „Познавање природе", познавање и неговање човечјег теда, познавање животиња, биља и минерада, са 63 сдике, написади: Борисав Б. Тодоровић проФесор и Л.аза Ј. Обрадовић учитељ, које ми је Просветни Савет, одлуком својом на 331 састапку од 1 Фебруара ове годиие, дао на оцену, и част ми је да о истоме поднесем своје мишљење. Писци траже од Просветног Савета, да се њихова књига препоручи и за књижнице основних шкода, и као помоћна књига (као читанка) ученицима IV разреда. Ово траже писца на основу тога, што је у овој књизи обухваћено све, што је прописано, да се учп из Познавања нрироде у IV разреду основне шкоде. I Доиста, у књизи „Познавање природе" описано је све оно што се тралш програмом за IV разр. основне шкоде. Ади како се у програму нигде не каже да се поједине партпје оводико иди онолико, из овога предмета, разраде, то су и иисци били сдободни те су неке и неке партије разрадиди до ситница, а неке остаде крње, добро не разрађене. Да је ово доста ведика мана и грех пред науком и основном школом, мислим, да неће ни писци норећи. Јер, у колико се једном делу познавања природе — Зоологији даје превласт, а тиме ствара могућност да се тај део више изучава у основној школи, у тодико се друга два дела — Ботаника и Минерадогија — скраћују, те се тиме одузима могућност да се боље та два цредмета изуче. Да ово докажем послужићу се упоређењем. Познавање и неговање човечјег теда има пуних 35 листова; ту су урачунате и слике. Познавање животиња — Зоологија има 117 листова са сликама. Познавање биљака — Ботаника пма '31У 2 дист, сасдцкама, а Познавање миперала — Минералогија има 20 листова, без слика. Ево у каквој сразмери стоје бројеви јединака: животиња, биља и мпнерала, којц се оппсују: 25 животиња, 15 биљака и 10 минерала. Дакде, биље и мине-