Просветни гласник

ЗАПИСНИК гллвног

391

ипак нису могли да остану на земљишгу освовне шкоде. Они су више пута заборавиди за кога пишу књигу, па за то су на много места и говорили и зоолошким, и психолошким и физичвим језаком. Овоме служе за доказ сви примери, који су испасани иод в), и још к томе на странн 36. „живаца има двојаких. Једни изазивају мишиће на рад, и зову се живци иокретачи, а други јављају мозгу све што се дотакне тела, и зову се живци за осе&ање. Иомоћу асиваца осећача видимо, чујемо, миришемо, пипамо (осећамо) и окушамо (укус). Живцн оиажају све што бива око теда и у теду, па то одмах преносе у мозак, и тамо се тек створи знање — свест о ономе, што су живци иди видеди, иди чуди, иди омирисади, иди осетиди, иди окусиди." Сгр. 252. Љуштура се (сдикарске шкољке) састоји од кречњака и особене суштине — шкољчевине, а то се обоје дучи из плапгга шкољчиног." Доиста је најтеже изабрати пут и начин, којим ће се деци опиеати или усмено казати о предметима, који су изван круга дечијег чулног сазнавања, т.ј. кад се хоће да обрати деци нажња и на особине неког предмета, које су сакривене. Али, кад су ствари такве природе, као објашвавање како постаје глас, како добијамо свест о томе (стр. 27); шта је виђење, свест о гдедању (стр. 31) итд., онда наука о васпитању саветује, да се говори само о ономе, што одговара кругу дечијег чудног сазнања, а да се кдопи онога, што се не може подражавати и потпуно објаснити. IV Ово би бида прва књига у нижој основ. школи, ако је Главни Иросветнп Савет нрепоручи као помоћну књигу или као читанку за ученике IV разреда, која би унеда и латиницу. На сликама: срце (стр. 54), ндућа (стр. 59), душник (стр. 60), бубрег (стр. 65), купус (стр. 311) писци објашњавају делове датиницом. Љтиница се не учи у нижој осн. школи. Још на неким сликама има и више слова но што се у онису спомињу! V Да би писци олакшади ученицпма IV р. ирегдед животиња и биља, а учитељима да бн показади како се систематише знање из

тих продмета, узеди су код сваке јединке и увргиКивање. Од овога распореда одступиди су у Минералогији, н ако и за овај предмет вреде иста педагошка правила, н толико је исто потребан као и прва два нредмета. Груписање јединака и заокругљивање знања, доиста је врло иотребна ствар у основној школи, а нарочито у IV разреду, нз узрока, да би ученици изнеди из школе неку целину из сва три предмета, а нарочпто они, који не могу да продуже шкодовање у гимназијама. За њпх је учење Поенавања нрироде свршено у IV разреду, јер се не учи у вишој основној школи. Али увршћивање не изводи се онако, како је у књизи израђено и изведепо. А ево како је у књизи: увршКивање. Са горидом сродни су мајмуни : шимнанзе, орангутан, и други мајмуни старога света (Јевропе, Азије и Африке. У Јевропи надази се само једна врста мајмуна и то у Шпанпјп. У новом свету (Америци и Аустралији има других врста мајмуна с дугим репом, којим се завијуцдрже висећи о грани. У ових мајмуна Је на нози јаче развијен палац него на руци. У јужној Америци има ситних мајмуна такођер с дугим репом и канџавим поктима. Како су ноге налик на руке и младе доје, зову се мајмуни и друкчнје: четвороруци сисавци. — Горнло је прва и једина животиња из реда мајмуна, којасеучн у основној школи, и то само у 4 разреду. После једнз једине јединке из реда мајмуна са свим је беспдодно и непедагошки говорпти о увршћивању, н спонињати „стари н нови свет": Азију, Африку, Амернку и Аустралпју, а о томе деца пишта нису учила у IV разреду! Даље. На страни 87 увршћује се јеж са кртнцом, и ако ученици нису дотде ништа о кртици учиди, но ће тек посде (од стр. 88—95. На страни 100 увршћује се глодар пољски мнш, са свима осталим сродним глодарима, само ређањем имена. Ово се исто нонавља и код глодара веверице на страни 108. Добро је изведено увршћивање само на страни 128; али му ту није место, већ на страни 137. — Овако непедагошки изведено је и увршћивање тица. VI. Друге неиравилности а). Понављања. На странама: 112, 113 и 115 понавља се: Сдон се брани сурлом,зу-