Просветни гласник, 31. 05. 1887., стр. 23

ЗАПИСНИК гллвног

391

ипак нису могли да остану на земљишгу освовне шкоде. Они су више пута заборавиди за кога пишу књигу, па за то су на много места и говорили и зоолошким, и психолошким и физичвим језаком. Овоме служе за доказ сви примери, који су испасани иод в), и још к томе на странн 36. „живаца има двојаких. Једни изазивају мишиће на рад, и зову се живци иокретачи, а други јављају мозгу све што се дотакне тела, и зову се живци за осе&ање. Иомоћу асиваца осећача видимо, чујемо, миришемо, пипамо (осећамо) и окушамо (укус). Живцн оиажају све што бива око теда и у теду, па то одмах преносе у мозак, и тамо се тек створи знање — свест о ономе, што су живци иди видеди, иди чуди, иди омирисади, иди осетиди, иди окусиди." Сгр. 252. Љуштура се (сдикарске шкољке) састоји од кречњака и особене суштине — шкољчевине, а то се обоје дучи из плапгга шкољчиног." Доиста је најтеже изабрати пут и начин, којим ће се деци опиеати или усмено казати о предметима, који су изван круга дечијег чулног сазнавања, т.ј. кад се хоће да обрати деци нажња и на особине неког предмета, које су сакривене. Али, кад су ствари такве природе, као објашвавање како постаје глас, како добијамо свест о томе (стр. 27); шта је виђење, свест о гдедању (стр. 31) итд., онда наука о васпитању саветује, да се говори само о ономе, што одговара кругу дечијег чудног сазнања, а да се кдопи онога, што се не може подражавати и потпуно објаснити. IV Ово би бида прва књига у нижој основ. школи, ако је Главни Иросветнп Савет нрепоручи као помоћну књигу или као читанку за ученике IV разреда, која би унеда и латиницу. На сликама: срце (стр. 54), ндућа (стр. 59), душник (стр. 60), бубрег (стр. 65), купус (стр. 311) писци објашњавају делове датиницом. Љтиница се не учи у нижој осн. школи. Још на неким сликама има и више слова но што се у онису спомињу! V Да би писци олакшади ученицпма IV р. ирегдед животиња и биља, а учитељима да бн показади како се систематише знање из

тих продмета, узеди су код сваке јединке и увргиКивање. Од овога распореда одступиди су у Минералогији, н ако и за овај предмет вреде иста педагошка правила, н толико је исто потребан као и прва два нредмета. Груписање јединака и заокругљивање знања, доиста је врло иотребна ствар у основној школи, а нарочито у IV разреду, нз узрока, да би ученици изнеди из школе неку целину из сва три предмета, а нарочпто они, који не могу да продуже шкодовање у гимназијама. За њпх је учење Поенавања нрироде свршено у IV разреду, јер се не учи у вишој основној школи. Али увршћивање не изводи се онако, како је у књизи израђено и изведепо. А ево како је у књизи: увршКивање. Са горидом сродни су мајмуни : шимнанзе, орангутан, и други мајмуни старога света (Јевропе, Азије и Африке. У Јевропи надази се само једна врста мајмуна и то у Шпанпјп. У новом свету (Америци и Аустралији има других врста мајмуна с дугим репом, којим се завијуцдрже висећи о грани. У ових мајмуна Је на нози јаче развијен палац него на руци. У јужној Америци има ситних мајмуна такођер с дугим репом и канџавим поктима. Како су ноге налик на руке и младе доје, зову се мајмуни и друкчнје: четвороруци сисавци. — Горнло је прва и једина животиња из реда мајмуна, којасеучн у основној школи, и то само у 4 разреду. После једнз једине јединке из реда мајмуна са свим је беспдодно и непедагошки говорпти о увршћивању, н спонињати „стари н нови свет": Азију, Африку, Амернку и Аустралпју, а о томе деца пишта нису учила у IV разреду! Даље. На страни 87 увршћује се јеж са кртнцом, и ако ученици нису дотде ништа о кртици учиди, но ће тек посде (од стр. 88—95. На страни 100 увршћује се глодар пољски мнш, са свима осталим сродним глодарима, само ређањем имена. Ово се исто нонавља и код глодара веверице на страни 108. Добро је изведено увршћивање само на страни 128; али му ту није место, већ на страни 137. — Овако непедагошки изведено је и увршћивање тица. VI. Друге неиравилности а). Понављања. На странама: 112, 113 и 115 понавља се: Сдон се брани сурлом,зу-