Просветни гласник

392

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

бима и гранама; 120 и 124: Срндаћ се одликује роговима од женке, која је жута. У мужака су рогови, а женка је жута; 160 н 169 и при опису ласте и при опису сдавуја читамо: Уши су скривене под перјем и невидљиве, јер нема ушне шкољке, него слушну цев и остале ушне дедове. Међу тим добро је и требади су писци да остану томе досдеднп, као што су и казади на страни 148 и 153 кад су оиисивали детлића и кукавицу, дУши и ноздрве као и у других тица." б). Недоследности. На стр. 322 описује се биљка дуња. Љеће слике нема, а изнета је слика јабуке. У опису нигде се не сиомиње нити се упоређује дуња са јабуком, а у увршћивању спомиње се само оволико: Дуњин цвет и идод веома су налик на цвет и плод у јабуке, крушке, мушмуле, глога, оскоруше, смрдљиковине, мукиње и брекиње, а све ово дрвеће и шибље чине племе јабучница. Сигурно је ова последња реч узрок, те су писци место слике дуње метули слику јабуке! в). У овој књизи нема слика оних биљака, К0 Ј е су деци мање познате, као: слачица, детелина и кичица. г}. У целој књизи није ни мало вођено рачуна о ономе, што су деца учила у II и III разреду, и ако наука о васивтању то нрепоручује готово на сваком своме месту. * Пре но што изнесем свој суд о реченој књизи, нека ми је дозвољено, да из ре®ерата г. г. Др. Лазе Стевановића и Бор. Б. Тодоровића, нроФ. изнесем и њихово мишљење и оцену на књигу: „Практична предавања из Познавања природе за основну наставу, од Арсенија Шијаковића, учитеља (Просв. Гласник од 15 Јула 1886. год. стр. 484), јер је и ова књига, о којој ја реФеришем, намењена учитељима, а као читанка намењена ученицима IV разреда: „Учитељ се може користити овом књигом, јерјеприкупљено доста материјала уопису и упоређивању сродних животиња, само бојатн се, да не надне у ногрешку механичног учења јер овде нема ничег, што би руководило по-

сматрању природе, и не води се ни мало рачуна о оном, што деца већ зпају. Како је ова књига намењена учитељима, требало би да има свуда упутства, чега овде нема." * * * Према свему што сам до сад рекао о овој књизи, мншљења сам, да се препоручи за књижницу основних школа, јер је најбоља и најподеснија књига из које могу учитељи узимати потребан им материјал за предавање у IV разреду, а да се неможе препоручпги као читанка ученицима IV разреда. 27 Марта 1887 годнне у Београду. Главном Просветном Савсту аонизан јЧ:икоиа у. ЈТоповитц учитељ. После подужег говора неколицине чланова, који су се дотицали мисли изнетих и у једноме и у другоме реФерату, као и на основу личног познавања дела, које је Савету на оцену унућено, стављен је на гласање предлог изнесеи у реферату г. К. Црногорца. Са 9 противу 4 гласа одлучено је: да се дело „Познавање природе" не може примити за ону потребу, за коју га предлаже г. реФеренат. За овим је стављен на гласање нредлог о унотреби дела онако како га је други реФеренат предложио. Овај је нредлог са свима нротив једног гласа примљен. Против оваке употребе дела гласао је др. г. Љуб. Недић и изјавио, да ће на писмено поднети разлоге у облику одвојеног мишљења. Према овоме Савет је већином гласова о овоме делу одлучио: да се ово дело може нреноручити, да га набаве све књижнице основних школа, како би се њиме могли користити наставници при предавању „Познавања природе." РеФерентима је одређен хонорар свакоме. по осамдесет (80) динара. С овим је састанак закључен.