Просветни гласник

В А С П И Т Л II. Е К Л О 11 Л У К А 3 9 3 ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Александра Вена ГДАВА ДЕВЕТА МАТЕРЊИ ЈЕЗИЕ (Наставак)

Још је специјалнија врста припреме за ираву Граматику, кад се ученицима објашњује подела реченице на предикат и еубјект, што се, у осталом, може постићи а да се и не унотребљују те страшне речи: „предикат" и „субјекат". Уз какву иоучну реченицу, на пример, лисица је врло лукава животиња, лако се може навезати питање : „о чему се овде говори"? 0 лисици, одговориће ученик. „А шта се каже о лисици" ? Да је она врло лукава животиња. 0 овим се могу свезати и веџбања о наименовању објеката, те тако да са свим изађе на видик она разлика између јединака (индивидуа) и класа, и да се добро разуме како ностаје име рода и како се оно додавнњем једног иридевка сужује (ограничава) у име (подкласе) раздела. С овим логичким дисгинкцијама (разликовањима) може се почети баш иред сам почетак Граматике, од прилике на неколико месеци нре тога. Овака еу веџбања од неке важности и за праву Логику, и само с обзиром на њу Граматика може елужити као једно логичко средство за образовање. Тако наоружан, ученик ће моћи успешно ночети с деловима говора, учећи именице, де®иниције и врсте истих; а, међу тим, друге логичке појмове, који су ван тога круга, може и изоставити, докле доцније на њих не доће ред. Сем тога, ја овде напомињем и ону важну разлику између координације и субординације, без које (док се не зна та разлика) релативне заменице и свезе остају нејасне; а, међу тим, оне треба да су као дан јасне. ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

На две године ире него што ученици почну учити Граматику, предавања из матерњег језика треба да имају своје самостално место међу оеталим наставним иредметима, и ово је једино средство, помоћу кога се матерњем језику може одредити у васпитању један јасан 1оси& &1ажИ. Оно што се у стварној настави умете по два — три граматичка нитања, само је једна врста игре. Ако је стварно знање, које се ученицима у извесном предавању даје, доиста од неке поучне вредности, онда се нажња ученичка не сме цепати, него се мора на ту етварну поуку концентрисати. Исто то вреди и за језично предавање. Ако се језичним нредавањем озбиљно мисли какав резултат ностићи, онда ту мора бити духовне прибраности исто онако, као и за свако друго знање, и с тога је на обадве стране шкодљиво кад се језично предавање меша еа стварним или обратно, те ученик мора сваки час да нрелеће с једног краја на други. Једно предавање у читању јесте: 1) предавање у механичкој вештнни читања, заједно са срицањем (брзим прегледом слова), 2) стварно нредавање да би се разумело и запамтило (оно што се чита) и В) језично чредавање. Испочетка се за дуго време само оно прво узима у обзир, па после поетепено долази и оно друго, које после ненрестано све више преовлађује и постаје као важнији део учитељевог рада, а ири чему се узгред и језик обрађује. Трећи стадијум. језик као засебан предмет, јесте последњи од ова три ступња. Овде се језик 50