Просветни гласник

ВЛСПИТЛЊЕ

КАО НАУКА

397

За Формалну и методску наставу у Реторици и стилу има једна врста нринреме, која је слична са оном припремом за граматичку наставу, а то је, да се реторички промењује начин израза, на које се наиђе, и да се ученицима узгред казује који су изрази бољи, а који гори, и не дајући им том приликом реторичке разлоге и објашњења за то. У неким тачкама ученику ће иомоћи и његово сонствено осећање да дозна при сравњавању две врсте израза, који су бољи и за што, само кад учитељ умедне да подстакне и правац да тим осећањима. Варијације, које се чине додавањем или изостављањем неких слика, као и промене у склопу реченица, ученик ће приметити и пре него што сазри за систематичку наставу из Реторике. У мешовитом курсу читања ученичка нажња може се постепено окренути на главне особине стила, као што су јасност, једрина и патос. Помоћу згодно одабраних примера они се могу унознати са разликама измећу простога стила и противности од тога, или између јачине и осећања или патоса. Даљи рад састојао би се у томе, да се ученицима обрати пажња на методе и вештачка, иомоћу којих се онакав ешекат може да произведе, премда се ово не може потпуно постићи без везе са реторичком наставом. Енглеска литература Настава у енглеској лигератури скопчана је са свима оним тешкоћама, које се јављају и ири изучавању Историје. И ово је мешавина од онога, што је и за најмлађе ученике лако и разумљиво и што им може улитп интереса, са оним, што припада вештачком језику, што је тамно и нејасно, те само за зрелији разум приетупачно. Исто онако, као и код опште Исгорије, и овде је немогуће држати се једнога пута, који ће у свакој тачци одговарати просечном нивоу иладалачке снаге сваћања.

Наши велики књижевници могу се навести у једном интересантном хронолошком низу, и ово се може у памћењу утврдити много пре, него што се могу разумети особине или одлике сваког појединог књижевника. Исто тако може се важпије саопштити из њиховога живота и њихових дела, може се у кратким и јасним потезима изнети карактеристика, садржина и време постанка њихових дела. Но ово се готово не може сматрати као једно предавање, јервишеје управо једна згодна забава за младеж, која још није достигла ступањ потпуне зрелости за изучавање праве књижевности. Историја књижевности у своме најужем значају, јесте критика књнжевних творевина, и то критика свега опога што се односи на стил или комнозицију. А историјска страна те критике односи се на то, да ми своје домаће књижевнике у свези једног за другим посматрамо, при чему видимо да сваки стоји у већој или мањој вези са својим претходницима. Ово историјско обрађивање књижевности и само по себи сачињава једну грану лепих наука, у колико се оно свакад руководи пажљивим оцењивањем лепота у композицији. Као основа за књижевну критику, и то како у погледу нојединих аутора, тако и односно везе која између њих постоји или њихових међусобних односа, служи знање Реторике или тачно на напред номенути начин добијено познавање особина и закона стила, Велика погрешка, која се чини кад се прерано почне настава у домаћој књижевности, састоји се у томе, што се у том случају мора да ради с још незрелим и недораслим ученицима, који су тако мало познати с књижевним захтевима, да савршено нису у стању да разумеју смиеао употребљених израза. А кад се већ један пут реторичка номенклатура потпуно савлада, онда се тиме и но себи објашњује Историја и критика.