Просветни гласник

402

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВ МЉЕ СЛЕПИХ

јим иутем, Сама она земља, што се зове иловача, иоред врло незнатног труда учигељевог, изведа је земљописну наставу из мртве, насивне очигдедности помоћу црта и вијуга, па јој дала средство, помоћу кога је она сада ностада природнија, п очигледнија. Јер пре цртања карата додази прављење р«л >еФ карата, које су истинским предметима у природи, него цртежи. Карте те праве ученици сами, и на тај се начин јако потпомаже саморадња код ученика. У остадом ми ћемо о овоме предмету у засебноме чданку говорити. Од наставних средстава за остаае предмете и науке, које сдепи но Кдајну могу и треба да уче — Историја, Геометрија, Тригонометрија, Математика , Философија и страни језици — понајвише се раздикују она за Геометрију, Тригометрију и Математику од наставних средстава, која окати зате предмете употребљују. Тако , сем дрвених троугдова, четвороугдова и многоуглова, даље геометр. теда од дрвета, дима и дебеле артије и многих других средстава, код којих је подела опипљива (нодела круга у степене, угломер итд.), Клајн препоручује н „цртање", на тако званам јастучићима, помоћу копаца. На тај се иачин могу све геометријске Фигуре представити тако, како ће их слеи моћи нрстима да раздикује, и на њима да изучава геометријска и математ. правила. Какосе унотребљују циФре и алгебрајскн знаци за нисмени рачун код слепих, казалн смо раније. А да описујемо и сва остала наставна средсгва и методу, по којој треба ове предмете сдепима иредавати, било би сувише оиширио, а сем тога, у томе случају овде бисмо у у главном, само краће, наведи оно, што ћемо доцније морати казати, кад будемо говорили шта и како уче слепи у данашње време. Учење страних језика и изучавање философије, Клајн нрепоручује као врло згодне нредмете за слепе. За језике је поглавито памћење потребно, а тога баш сдепп обично имају у довољној мери. Писање ће им и овде бнти од помоћи, а после могу бнти учитељи страннх језика. А за философију , вели бечки днректор, нотребна је нрибраиост и зредо мишљење, суђење; и у томе су ногледу сленн већ због самог недостатка, вида више упућени на унутрашњн рад, на спајање и ире-

рађивање духовне готовине. него окати. Због тога сдепим треба само даги добро основпо и стварно знање, па ће он бити са свим способан да изучава и ФилосоФске предмете, при чему на нрвом месту долази оно што ^е односи на човекове особине н снаге духа — Психодогије и Логика. Слени могу бити добри учитељи, нарочито одраслим ученицима , где им не треба много да пазе на одржавање реда, као код маде деце. Као најзгодније предмете, које сдени могу иредавати и окатима, Клајн сматра Веронауку, Историју, Жатематику (! ?) и беседништво. Да су сденн сиособпи да буду добри учитељи н окатима, за то су дади пример многи нређашњи слепи научењаци, између којих он наводи Саундерсона, Блаклока Бацка (у 21-ој год. ослепио, а после био проФесор у Кенигзбергу. Он је написао нсторпју Пруске, и многе друге списе) Лењона, који јеод рођења слен, н који је и иоред тога био проФесор Математике у Паризу; Голт , који је од своје 13. године живота сдеп, а опет је тако изучио нравну струку, да је бно доктор и проФесор ; Хајлмана, који је у 13. год. осденио, а доцније био учитељ филосоФНје у своме месту рођења, у Колмару, н но том директор оне сденачке шкоде, коју је Хај у Парнзу засновао. Али норед свнју „научних" нредмета, које слени могу нредавати окатима, они могу битн н добри наставници у рачуну и музицн, нарочито у овом носдедњем иредмету сдепн могу бити ваљаии нредавачи како окатима тако и сдеиима. За иредавање музике, сдеии ће се моћи послужити оиниљнвпм иотама, нарочнто оном врстом ових нота, које се нраве нзбадањем игличастих нотних знакова, које су на другом месту описане. Све те разноврсне предмете, слепи треба да уче и због тога, што им то као што се види, може послужити и као стручно занимање у животу. То је што се тиче иптедектуалне снреме н научног образоиања сдепих као учитеља и за окате и за сдепе. Ади „лако је појмнти", вели Клаји, „да је слеа и најсаособнији учигељ својих слеаих другова у оним предметими, који се баш због слсаила морају са свим друкче иредавати слеаим учг ницима него окатим. Ово важи нарочнто за механичке цредме^е. Овде ће слеп