Просветни гласник

401

Клајн препоручује други начин ирављења оиипљивих нота, који је доста сдичан са последњим; јер и овде се ноте изрезују од мадо дебље артије и придепљују на дист на коме треба да се композиција напише. За Јестаственицу , најпре треба узимати пајбдиже животиње, биљке и минераде, н што год се може показати у природи. За то це треба употребљавати никака вештачка средства. Тек онда, кад сдепи почну учити животиње и биље, које им се не може дати v самој прпроди да опппај* 7 , треба узети у помоћ модеде од гипса, дрвета идп круте артије. Сем тога, по цртању иди по сдикама животнња и баља, које се. за окате употребљују, могу се направити опипљнве пдастпчке сдике за сдене. Ове пдастичке сдике из Јестаственице, могу се, веди Кдајн, и у самој шкоди за образовање сдеиих правити. За Физику такође треба подесити апарате, у кодико је могуће, како би сдепи иипањем и остадим чудима могди прпметити и упознати се са Физачкпм појавама и законима. Поред тога, сдеи треба да има неких знања из технологије; ои треба да позна све раздичне радње и справе, помоћу којпх се разни посдови у људском животу врше. За то ће он најбоље учипити, да то све у ирироди посматра. А за веће предмете: ведике машине, здања, воденице, велике разбоје за ткање треба му дати маде моделе, који се могу растављати и састављати. Модеди од здања; и у опште од зграда могу се цравити и у заводу од круте артије. За земљоиисну настиву и у бечкој сдепачкој шкоди унотребљавали су оиипљиве карте, на којима сдеии могу прстима да распознаду границе, реке, језера, исве остадо, што се иа таким картама представља. Но ове карте за сдепе, нису биде у Бечу онаке, као што смо раније видели код Хаја и код иојединих сдених (Манхајма н Парадиеове), који су и Зеиљонис и све остаде предмете више самоучиди, Кдајнове земљописне карте за наставу сдепих раздиковаде су се од пређашњих у томе, што су код њега и границе и реке н језера била забедежена убодима од игде. Границе су овде биле означене већим тачкама (рупицама), које су убодима (игдом) прављене, и између њих је било и веће растојање, него између оеих изубада11росветни гласник

ј них тачака, којима .је означавана граница, језеро иди обада реке. Свака је река бида обележена са два реда ситних а у близу избодених тачака. А да би карта бида трајнија, Клајн вели, треба је прилепити на и по површини намазати л&ком и другом денљивом течношћу, како се не б« пипањем оне избодене тачке уравниле, те постаде неопипљиве. Место пдатна, карта се може придепити и на дебеду артију. При избадању оних редова, којима треба да се означе границе, реке итд, карта се мора метути на каку меку материју, на пр. Фланед. Опипљиве тачке излазе на оној страни, која је окренута доле, Флаиелу, и по томе се избадање врши с позитивне стране, а не с оне, на којој треба да изиђе слика карте. На тај исти начин могу се направити и нацрти шкоде и онога месга, у коме је шкода, као и цеде окодине. Сем тога карта најбдиже околине, као п цеде варошн може се и на други начин иравити без убадања. На идатну се придепи дебеда артија, па се по њој концима означе поједине улице као и правац њихов. А знаменитије грађевине могу се нри томе означавати квадратима од дебеде артије, које треба на карти приденити на оно месго и на оној удици, где оне стоје. Кад се овако нанрави план од вароши или пацрт околине, онда ће- удице бити удубљене, а грађевине исиучене. За једног сдепца на седу, веди Клајн, биће од велике користИ) ако он буде имао једну онинљиву карту не само онога места у коме станује, него и целе околине. Али, за оваку карту није довољно само да на њој буду онипљиве реке, брегови и т. д. него се мора направити веран модел цедога места и околине, на коме ће бити тачпо озпачени сви иутови, реке, бродови, дрва, јарци, мостови и сви остади предмета, те да сдеп све то може на моделу опииати и сазнати њихов прави иоложај. Оваки моделн когу се изрезати од липовог дрвега или направити од иловаче. Ово је једна иоука, коју је Клајн дао учитељима сдепих још у почетку овога века (1818 г.), а која би још и данас за учитеље окатих била од велике вредности. Ручни радови у основнпм шкодама за окате, који су већ готово у свима нанреднијим државама заведени, учинили су, те је и земљописна насгава пошла реални-