Просветни гласник

376

УМУТСТВО ЗА ПАДЗОР1ШКЕ 0С110:!Ш1Х ШК0.1Л

готово увек бивндо, и, ако се ие може рећи, да је овако одењивање са свим погрешно, може се ииак тврдити, да општи утисак или просечно знање није баш најпоузданије мерило за оцену рада и носгигнутог уснеха. Још је свакојако гора и већа погрешка, ценпти вредност једне школе само но неколицини најбољих и најдаровитијих ученика. По научној педагогици, знање и развијеност најслабијих ученика у школи — ако су само школу редовно походили — узима се за мерило при процепи рада и усиеха. Није ббзна каква тешкоћа и вештина постигнути известан напредак са даровитнјом децом ; али, постигнути ма и повољан успех са слабије развијеним ученицима и нриближно их изједначити са добрим ђацима, то је права вештина, у којој се огледа онај моменат стрпљења и доследпог рада, који се свуда високо цепи. Не дати, да неколико ученика из целе школе отиду и преко граница прописанога знања а већа половипа да остане у чами незнања и недоумевања, то је право пожртвовање у раду и истинско разумевање свога посла. Даровнтије ће ђаке и сам обични живот извући на нут развића и наметног и одличног самоопредељења и рада у животу, а школи је баш поглавити задатак, да заложи сав труд, да што више помогне и развије оне слабије ученике, који увек предсгављају већипу у школи. Добар наставник, при предавању, обзире се увек на ове слабије ђаке и према њпма удешава и од њих почиње и с њима завршује свој рад. Где нађете школу у којој су сви ученици по знању и умењу ( у добром смислу, скоро изједначени, то мора да је добра школа, и да је у њој паметно рађеио. Где нађете у сваком разреду само по неколпко њих, који знају све оно што је прописано да треба знати, а остала већина тек по нешто и мало натуца, то је рђава школа н наставник њ^зин није свој посао разумевао. Кад између 25 ученпка I разреда нађете њих 5 који правилно и лепо читају или пишу, а остадих 20 још сричу или прво у себи читају и ни једну реч не умеју правилним и лепим облицима слова да напишу, — у тој је школи нисање и чптање никакво, и наставник није свој посао разумевао или наје хтео да ради. Ова поставка важи и за све друге предмеге.

Наиомепе ове излажу вам се овде, да их добро оцените и узмете на ум при оцењивању рада и ностигпутог успеха приликом прегледања школа. За време докле иснит овако трајао буде из појединих предмета и у поједиппм разредима, Ви ћете бележити крупније ногрешке и мане, које опазите у школи о аспиту, било код наставника, било код учепика. Погрешке и мане ове могу се тицати знања и вештине паставникове ; његовог нонашања и ђачког понашања; одржавања реда и пажње у школи, као и других добрих или рђавнх навика и особина, које у школи владају. Све погрешке и мане оваке врсте казаћете наставпику после свршеног испита н препоручићете му, да их запамти и иснрави и на себи и па ђацима. Важније примедбе можете забележити и у уписни протокол после дате оцене. Овако иокупљепе податке о погрешкама, недостацпма и манама, које опазили будете у свакој школи, сачуваћете и доставити ми их у своме извештају. Ерунније погрешкеи мане, немојте исправљати на самоме пспиту, јер то рђаво утиче на ученике и еа саму свечапост испита, а убија и аукторитет наставнички који ваља да штедите. Треба да имате стрнљења те да Вам се свака школа са својим наставником нрикаже на испиту онака, каква је у својој суштини. Осим овога, Ви ћете се иостарати да сазнате за време докле иснит траје, још следеће: 1. Јесу ли свп ђаци дошли у школу на испит. Ако нису, онда где су и шта јеправи узрок те их у школи нема. Какви су по учењу и владању они ученици, којих нема на испиту, и, да нису то случајио слабији ђаци, којима је неко намерно казао да не дођу на испит. 2. Јесу ли сви лањски ђаци правилно преведени у старије разреде и налазе ли се сада у тим разредима. Да ли се они који понављају разред налазе такође у шкоди на испиту у своме разреду, и, колико година који од њих учи дотични разред у коме је. 3. Какве учебнике имају ђаци при себи и како су се њпма сдужили т. ј. да ди им је само по старински задавано да уче.на памет, иди им је најпре говорено и објашњавано, па су се тек упућивади, да се учебни-